Чини ми се да се историја понавља: некада смо у Братислави чекали у реду за совјетским књигама и штампом као "дашком слободе", а сада на тај начин покушавамо да дођемо до сигнала руских медија, који и шире и објективније извештавају од западних, рекао је за РТ Балкан Јан Чарногурски, некадашњи прeмијер Словачке.
Он је један од учесника на другој међународној научној конференцији "Геноцид над словенским народима у 20. веку", која је почела у четвртак у Београду.
Према његовим речима, у централној Европи испочетка нису веровали речима руског председника Владимира Путина са почетка Специјалне војне операције да се у Украјини повампирио нацизам, али сада се то мења.
"Не могу рећи да је неонацизам још увек узео маха у централној Европи, али када говорим о Украјини, када смо видели шта се дешава у Украјини – почели смо да схватамо да се управо то и дешава", рекао је Чарногурски.
На Западу се неонацизам пројављује пре као континуирано слабљење демократије, истиче бивши словачки премијер.
"То видимо кроз мејнстрим медије – слабљење демократије, слабљење ових илузија које смо имали пре 30 година, када је комунизам у нашој земљи, социјализам, пао. Сада се манифестује у чињеници да је немогуће слободно говорити о свему", рекао је Чарногурски.
На пример, ко год жели добре односе са Русијом, парадоксално, етикетира се као "фашиста". Како је напоменуо, упркос забранама и санкцијама ЕУ, још увек је технички могуће да се прате руски медији.
"Видите, историја као да се понавља. После перестројке, ми у Чехословачкој доживљавали смо оно што се дешава у СССР-у као већу слободу него што смо имали. На пример, у Братислави је постојала продавница са совјетском штампом, књигама и тако даље. И једног дана седмично би стизали нови часописи, штампа, књиге и тако даље. Рецимо '86. или '87. године, пре Плишане револуције, људи би се стајали у редовима совјетске књижаре да би добили оно што је стизало. А сада, када гледам руску телевизију, на пример, видим и чујем да руски медији пружају и шире, објективније информације о томе шта се дешава у свету него наши или, Западни."
Чарногурски подсећа да, за разлику од великог броја европских земаља, Словачка поштује наслеђе ослободилаца од фашизма.
"У Словачкој није било скрнављења споменика совјетске војске. На пример, у Братислави постоји велико гробље палих совјетских војника, изграђено шездесетих година прошлог века. Тамо је сахрањено преко 6.000 палих совјетских бораца. Током социјализма, то је било место где људи нису чак и нису долазили да шетају и разгледају. Данас, међутим, за време државних празника, људи долазе да разгледају, и то је постало место сусрета. На пример, 9. маја долазе хиљаде људи, што тада није био случај. Они поштују право историјско сећање", рекао је.
Конференција о геноциду над словенским народима одржава са у Руском дому и Београду од 22. до 23. октобра, у организацији Покрета за одбрану Косова и Метохије и Центра за друштвену и информациону сарадњу "Европа", уз учешће часописа "Међународни живот" Министарства спољних послова Русије.