Поглед кроз ружичасте наочаре: Милатовић каже да има добронамерну комуникацију са Загребом

Црногорски председник Јаков Милатовић изјавио је у Виљнусу да билатерална питања са Хрватском не треба да коче европски пут Црне Горе, истакавши да је њено чланство у ЕУ и у интересу Хрватске.

Марта Кос о понижењу Црне Горе пред Хрватском: Мислим да сте на добром путу

Милатовић је, како је саопштено из његовог кабинета, нагласио важност отвореног дијалога и решавања свих питања у духу добросуседских односа.

Одговарајући на новинарско питање о односима са Хрватском, након састанка са председником Литваније Гитанасом Наусėдом, Милатовић је истакао да постоји јасан став Европске комисије да билатерална питања не би требало да буду препрека процесу приступања Европској унији.

"Не постоји ниједна држава чланица Европске уније која нема одређена отворена питања са својим суседима. Зато је важно да сви имамо ширу слику на уму када говоримо о европским интеграцијама", поручио је Милатовић.

Нагласио је да председник Владе и он имају отворен и пријатељски канал комуникације са Хрватском.

"Верујем да се нека од питања која је хрватска страна покренула већ решавају. Од посебне је важности да наставимо отворену, конструктивну и добронамерну комуникацију", казао је Милатовић.

Говорећи о наредним корацима на европском путу, Милатовић је изразио уверење да Црна Гора до краја ове године може привести крају преговарачка поглавља, чиме би се створили услови за потписивање Уговора о приступању током литванског председавања Саветом Европске уније у првој половини 2027. године.

Кнежевић изнео предлог: Зашто Србији треба дати брод "Јадран" и Херцег Нови

"Верујем да је потписивање Уговора о приступању Црне Горе Европској унији и у националном интересу Хрватске", истакао је Милатовић, стоји у саопштењу.

Осврнуо се и на данашњу посету председника Владе Хрватске Црној Гори, Милатовић је оценио да наставак разговора са црногорским премијером представља позитивну вест и важну прилику за даљи дијалог две државе.

Када је реч о отвореним питањима између Загреба и Подгорице, односно о хрватским уценама, Црна Гора је до сада испунила два од осам захтева: градски базен у Општини Котор више не носи назив "Зоран Џими Гопчевић" већ "Петар II Петровић Његош", док је у исто време одобрен је и срамни натпис на спомен-плочи која је нелегално постављена 10. октобра 2022. године на улазу у војни објекат Морињ, на којој пише да је током "великосрпске агресије" на Хрватску, ту био "логор", такозвани Центар Морињ (3. 10. 1991 – 18. 8. 1992) за "заточене хрватске цивиле и браниоце". 

Подгорици је остало да испуни још шест хрватских захтева, а кључни међу њима тиче се исплате од 2,7 милијарди евра надокнаде за војну опрему која је била у власништву ЈНА, а која је наводно пребачена из Хрватске у Црну Гору.