Налет ветра однео је папире с говором црногорског премијера Милојка Спајића право у базен испред говорница, и то док је немачки канцелар Фридрих Мерц говорио о европској будућности Западног Балкана. Тако је домаћин Берлинског процеса, бар накратко, остао без текста.
А можда је баш на тим папирима писало нешто историјско. Можда се премијер спремао да премијерно саопшти да ће Србима у Црној Гори признати језик и вратити народну заставу, Хрватима да одбруси како Морињ није био никакав логор него сабирни центар, Русима да укине визе, а Милану Кнежевићу великодушно понуди да преузме владу, па тако ослобођен викне из свог гласа: "Косово је Србија".
Можда је, дакле, спремио говор који би из темеља променио црногорску политику. А можда је само намеравао да понови колико је важан европски пут.
Шта је заиста писало на папирима, не знамо. Знамо само да су завршили у води баш док је Мерц уверавао присутне да Западни Балкан припада Европи – "и географски и политички".
Немачки канцелар наставио је да говори о европској перспективи региона, а црногорски премијер остао је да гледа како његове припремљене речи одлазе низ воду.
Уосталом, у Црној Гори није ништа необично да велика обећања заврше у води. Необично је једино што су Спајићева овога пута тамо стигла пре него што су изговорена.