Спољни притисци на Србију нису ништа ново, али је много већи проблем оно што се дешава унутар земље, где се невладине организације користе као инструмент политичког притиска, оценио је лидер организације "Српски суверенисти" Вукша Драговић, гостујући у емисији "Данас на РТ".
Према његовим речима, из иностранства је у периоду од 2021. до 2025. године различитим организацијама у Србији уплаћено 1,3 милијарде евра, а податак је, како каже, добијен од Народне банке Србије. Драговић је прецизирао да та сума обухвата све невладине организације, укључујући спортске клубове, фолклорна удружења и цркву, због чега се не може са сигурношћу утврдити колико је новца отишло организацијама које се баве политичким питањима.
Истиче и да је промењен начин финансирања.
"Више не праве пројекте него финансирају core funding. Заправо, они само сипају паре, које организације користе како год мисле да треба, а најчешће за политичко деловање. Раније су морали да праве пројекте и да оправдају та средства. Сада то више не раде", рекао је Драговић.
Као значајне финансијере навео је фондације повезане са Рокфелером и Сорошем, као и Европску задужбину за демократију (ЕЕД), за коју тврди да финансира и локалне медије. Али, према његовој оцени, управо мање невладине организације имају важну улогу у организацији политичких активности на локалу, од прикупљања потписа до протеста и подршке Студентској листи.
"Комплетну логистику Студентске листе раде невладине организације. Ако погледате њихове кандидате, биће вам све јасно. Ова листа је камен за купус невладиних организација. Они шаљу два члана невладиних организација са једним кандидатом са листе и онда они, на пример, у 'Утиску недеље' обаве цео посао док овај тамо клима главом", тврди Драговић, наводећи примере кандидата и њихових веза са појединим организацијама цивилног друштва.
Говорећи о улози страних дипломата, Драговић је оценио да су амбасадори важни актери политичког деловања невладиног сектора. Посебно је издвојио бившег америчког амбасадора Кристофера Хила, тврдећи да је за време претходне америчке администрације имао значајан утицај на политичке прилике у Србији.
А као посебно проблематичног издвојио је шефа Делегације Европске уније у Србији Андреаса фон Бекерата. Подсетио је да је Бекерат боравио у Украјини у време догађаја на Мајдану, те навео да је у ту земљу стигао у септембру 2013. године, два месеца пре почетка протеста.
Према Драговићевој оцени, Бекератов долазак у Београд био је повезан са покушајима да се протести у Србији боље организују.
"Он је прекинуо свој мандат на пола у Варшави када је покушано да се изазове револуција у Београду, након видовданских протеста. Тада они повлаче Бекерата и доводе га у Београд да би се то мало упристојило и било озбиљније", тврди Драговић.
Додао је да је Бекерат, према његовом мишљењу, томе допринео, али да протести нису достигли ниво који су имали пре 15. марта, када је, како тврди, "целу ту причу водио амбасадор Хил".
Драговић је подсетио и да би Бекерат од 1. јануара 2027. године требало да преузме руковођење шведском спољном обавештајном службом.
Ипак, наглашава да Србија не може да занемари економске односе са Европском унијом.
"Не смемо да занемаримо да највећи део нашег извоза иде за Европску унију, број радних места и њихове инвестиције овде. Ми не можемо да се одрекнемо Европске уније, јер смо у Европи, то је наше окружење", рекао је гост телевизије РТ Балкан.
Међутим, сматра да Србија мора да одговори на оно што назива параполитичким деловањем невладиног сектора, који, према његовој оцени, врши притисак на власт због питања попут санкција Русији и признавања тзв. Косова.
"Спољни притисак није проблематичан, он је увек присутан и на њега рачунаш. Али ово што они нама раде изнутра је много већи проблем", поручио је Драговић.
Он је изнео и оптужбе на рачун ЦРТЕ, тврдећи да та организација опструише рад државних институција и настоји да пресудно утиче на поступак контроле бирачког списка. Оспорио је и предлоге који се, према његовом тумачењу студентског програма, односе на тужилаштво, РЕМ и проширење овлашћења Савета за штампу.
Као могуће решење представио је Суверенистички акт, за који тврди да је сачињен по узору на европске прописе о деловању организација финансираних из иностранства.
"Само када бисмо увели оно што је Европска унија увела, ми бисмо били сасвим у реду. И ми смо на тај начин написали Суверенистички акт, који је у складу са Европском унијом", навео је.
На питање да ли је након разговора са досадашњим председником Србије Александром Вучићем добио уверавања да ће после избора бити предузете мере, Драговић је одговорио да гаранције није ни тражио.
"Нисам тражио уверење зато што сам свестан да ово што ја тражим може да буде скупо. Али ми нешто морамо да урадимо. И мени се чини да ће нешто бити урађено. У ком обиму, то ћемо видети", рекао је.