РТ Балкан анализа избора: СНС у минусу, студенти у плусу, ко им је донео 600.000 гласова више

Колико су напредњаци пали у односу на претходно гласање, како је СПС остао испод цензуса и шта је "Студентску листу" довело до убедљиве победе

Врата 15. сазива Народне скупштине биће отворена само за две већинске листе и четири мањинске, од укупно 18 странака и коалиција које су учествовале у изборној трци. 

Места у великој сали здања на Тргу Николе Пашића заузеће победници из "Студентске листе – студенти побеђују" којима је поверење, према прелиминарним резултатима са сајта Републичке изборне комисије на основу 8.135 пребројаних бирачких места (укупно их је било 8.392), дало 2.246.624 милиона људи – 52.65 одсто. Очекује се да ће им то донети 141 мандат од укупно 250 посланичких места. Листа "Александар Вучић – уједињена Србија" добила је 1.673.607 – 39.22 процента, што је скоро 600.000 мање него студенти. Они ће вероватно имати 103 посланичка места. Цензус за улазак у законодавни дом за већинске странке је три одсто.

Када је реч о мањинама, изборна листа Савеза војвођанских Мађара добила је 34.756 гласова, односно 0.81 одсто, што је, према ЦеСИД-у довољно за два мандата. "Албанска коалиција" је имала 27.664 гласа – 0.65 процената, и такође два посланичка места. Листа "Расим Љајић – људски" са освојених 20.311 гласова – 0.48 процената имаће један мандат. Толико ће имати и СДА Санџака Сулејмана Угљанина са 12.351 гласом – 0.29 процената. За мањинске листе, мандати се деле на основу природног прага односно математичке вредности једног мандата. 

Ако се зна да је на изборе изашло 4,27 милиона, природни праг је око 17.000 (добија се тако што се број важећих гласова подели са 250 колико је посланичких места). Мањинским странкама се, према закону, на резултат који су освојили додаје одређени број гласова како би лакше ушли у парламент, па је на тај начин посланичко место добила Угљанинова странка. 

Како се гласало по регионима?

Према подацима Републичке изборне комисије, "Студентска листа" победила је у региону Београда, Шумадије и Западне Србије, као и у Војводини. Вучићева листа била је боља на Косову и Метохији и у региону Јужне и Источне Србије. 

У престоници је "Студентска листа" добила  685.504 гласа – 62.96 одсто, док је "Уједињена Србија" освојила 344.337 гласова – 31.63 процената. На Косову и Метохији је Вучићева листа добила 24.344 гласа – 71.63 процента, а студенти 7.167 гласова односно 21.09 одсто. У Јужној и Источној Србији однос је 45.93 процента за СНС коалицију, а 44.15 одсто за "Студентску листу". У гласовима то је 398.509 према 383.059 гласова. 

Шумадија и Западна Србија је гласала већински за "Студентску листу" – 582.019 гласова – 50.82 одсто, док је "Уједињена Србија" добила 456.955 гласова – 39.9 одсто. 

У Војводини је за Вучићев тим гласало 445.178 људи односно 39.56, а успешнија је била "Студентска листа" са 587.328 гласова, што је 52.19 одсто. 

Републичка изборна комисија објавила је резултате на бирачким местима у затворима. "Уједињена Србија" добила је 4.075 гласа – 65.6 одсто, а "Студенти побеђују" 1.547 – 24.9 одсто. 

СНС и СПС изгубили гласове, пресудили им досадашњи апстиненти 

У децембру 2023. године, када су одржани претходни избори, коалиција око Српске напредне странке ишла је под називом "Александар Вучић – Србија не сме да стане". Добили су 1.783.701 гласова, што је 46,75 одсто и 129 посланичких места. Сада су освојили 1.673.607 гласова – 39.22 процента и 103 мандата. То је 110.094 гласа мање. 

Тим око СПС-а добио је 2023. године поверење 249.916 људи или 6,55 одсто бирача. То им је било довољно за 18 посланичких места. Сада су добили 92.558 гласова или 2.17 одсто. Пад који су доживљавали из избора у изборе, странку Ивице Дачића довео је до тога да су остали испод цензуса. 

У новом сазиву парламента неће бити Странке слободе и правде, Демократске странке, Странке СРЦЕ, Зелено-левог фронта, Покрета слободних грађана... Очигледно је да су се њихови гласови, али и гласови десно оријентисаних партија, прелили студентима. Сигурно и део гласова СНС-а и СПС-а. Но, јасно је да су победу "Студентској листи" у највећој мери донели апстиненти на претходним изборима који су сада решили да гласају.

Излазност је била око 70 одсто, гласало је око 4.270 милиона људи, што је за 11 процената више него на изборима 2023. године. Бројке указују да је велика већина од тих 11 одсто подржала "Студентску листу".