Европска комесарка Марта Кос честитала је "Студентској листи" победу и широм отворила врата Европске уније, али је уместо једнодушне захвалности добила прилично шаролик дочек. Једни су јој поручили да држи руке даље од Србије, а други замерили што Брисел ту руку није пружио раније. Тако се испоставило да Европска унија може истовремено да буде крива и што се меша у српске изборе и што се није мешала довољно.
"Драга Србијо, ваш глас се чуо. После готово две године протеста за демократију, владавину права и борбу против корупције, грађани су изашли на изборе у историјски великом броју. Честитам 'Студентској листи' на победи! Управо су то вредности на којима почива Европска унија", казала је Косова и у старту направила малу расподелу заслуга: Србији гласови, Бриселу ауторска права на вредности.
Додала је и да "за Србију може да почне ново поглавље", те да су "врата ЕУ отворена", а Брисел спреман да са победницима крене напред.
А да отворена врата не остану само пригодна метафора, Косова се побринула и да са речи пређе на дела. дипломатска. Са Илијом Срдановићем, првим на "Студентској листи", разговарала је телефоном и то не само како би честитала победу, већ и попричали о важности изградње поверења.
Можда су тему разговора наметнули коментарима испод њене прве честитке, јер се испоставило да је управо поверење једна од дефицитарнијих европских вредности. Док је позивала на заједнички пут, судећи по добром делу одговора на Иксу, испоставило се пре поласка мора да провери да ли су сви уопште купили карту за исту дестинацију.
"Не, хвала, Марта. Ми ћемо ићи својим путем, а можда ћете и ви једног дана моћи да нам се придружите", одговорио је твитераш кодног назива Фриленсер 76. Мира Зарић Исаксон била је још сажетија: "Хвала, Марта. Сад је време да се повучете", док јој је Весна Србија упутила на послове у сопственом дворишту, уз поруку да држи "руке даље од Србије".
А један Богдан поручио јој је да је ненадлежна:
"Сменили смо једну корумпирану власт и нећемо је заменити још једном новом корумпираном, неизабраном влашћу Европском комисијом ЕУ".
Било је и одговора чији би превод на бриселски дипломатски језик гласио: у овом тренутку не постоји сагласност о даљем приближавању. А у оригиналу су били толико непосредни да би и таблоиди морали да сегну за звездицама.
Испод твита Марке Кос посебно је оспорена претпоставка да подршка студентима аутоматски подразумева подршку Европској унији. Поједини коментатори који се представљају као присталице студената наглашавали су управо супротно.
"За неколико година одржаћемо референдум да видимо да ли су ваше вредности у складу са нашим. Тренутно не делимо исте вредности, нити имамо исти ниво демократије. За сада, хвала. Могу да кажем да чланове мог домаћинства не занима ништа осим Србије", поручио је твитераш са помало злослутним надимком Лустрација.
Иако је Косова понудила европско поглавље, део саговорника обавестио ју је да чита другу књигу. Твитераш са одметничким надимком Хајдук одлучио је да јој одмах уштеди труд око европских интеграција, па јој је у неколико реченица изложио програм који се са бриселским тешко може помири:
"Не, ми смо за Русију, против ЕУ, против воук идеологије и против НАТО-а. Украјина ће бити денацификована. Косово је Србија".
Извесни Милош Дошен подсетио је на мењање услова, агресију из 1999. и двоструке стандарде према Косову и Метохији, позивајући ЕУ да пре лекција преиспита сопствено деловање на Балкану, а Енес Гогалић предложио референдум о приступању. Док су се пристизале поруке "Косово је Србија", и "не у НАТО, не у ЕУ", ни европске вредности нису прошле без питања.
"Ако су то темељне вредности ЕУ, зашто их не примењујете", упитао ју је један Марко, уз оцену да је Србија "више Европа него што је ЕУ икада била".
Али и друга врста приговора Косовој заслужује посебну пажњу.
"Знате да је ЕУ могла да помогне, али сте ви одлучили да останете по страни", написао је Ђорђе Хап. "То се тешко заборавља", додао је, уз поруку да ће ЕУ морати да учини више.
Други су јој иронично захваљивали што није помогла или замерали што је две године ћутала, а корисник Немам Кад замолио је Марту да "активно помогне" изградњу будућности са новом владом која испуњава стандарде ЕУ, посредује са суседима и поврати веру у брзо приступање.
Бриселу је тако, поред уобичајене оптужбе да се меша у туђе послове, испостављена и рекламација што услугу није пружио на време. Јер тражити јавну подршку демократским правилима једно је, али очекивати да спољни актер помогне да се добије жељени унутрашњи политички исход нешто је друго. У љутњи на Марту та разлика се код појединих коментатора прилично истањила.
Уз таква очекивања ишли су и прекори због ранијег односа према доскорашњем председнику Александру Вучићу.
"До јуче сте били његова верна присталица, а сада нам честитате", упитао је Хенри Мун да ли је такво понашање уреду.
Замерке у истом тону изнео је и извесни Рока, који не може да јој опростити што се ослањала на "драгог Александра", док је Кузма прогласио крај љубавне приче.
Некадашње осмехе и руковања, судећи по тим реакцијама, није могуће избрисати једном честитком. Али дипломатија, међутим, има ту предност што се за новог саговорника обично не мора куповати нови осмех.
Честитке Марте Кос, уосталом, нису биле једине која је "Студентској листи" стигла са жигом Брисела: идентичном поруком придружили су и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта, као и председница Европског парламента Роберта Мецола.
Ни европске престонице нису заостајале: из Берлина се огласио канцелар Фридрих Мерц, из Загреба премијер Андреј Пленковић, из Будимпеште Петер Мађар, из Стокхолма Улф Кристерсон, а из Букурешта председник Румуније Никушор Дан. Било је ту и телефонских честитки и обећања подршке, па се могао стећи утисак да је Брисел, заједно са добрим делом европских престоница, већ спремио свечани дочек – пре него што је проверено да ли победници уопште намеравају да крену тим путем.
Јер победа на српским изборима није исто што и референдум о Европској унији.