Признањем изборног пораза Александар Вучић је осветлао образ и себи и својој странци, а такав гест заслужује признање и политичких противника, казала је новинарка и ауторка емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић, гостујући у емисији "Данас на РТ".
Коментаришући ванредне парламентарне изборе, обележене изузетно великом излазношћу и референдумском атмосфером, Смајловићева је оценила да је Вучићево признање пораза било својеврстан антиклимакс изборног дана, током којег је напетост расла, а јавност страховала од нереда и оспоравања резултата.
"Александар Вучић је успео да претекне и Виктора Орбана и да за мање времена призна пораз. То је било прилично спектакуларно. Испоставило се да је разлика довољно убедљива да нико не може да је оспорава, а и да Вучић није имао намеру да било шта оспорава", рекла је Смајловићева.
Она је подсетила и на 5. октобар 2000. године, када је Војислав Коштуница, уместо да прихвати позиве окупљених да се крене на Дедиње, инсистирао на очувању институција. Посебно је истакла да признање пораза заслужује поштовање.
"Илија Срдановић је пажљиво избегао да ода било какво признање Александру Вучићу због признања пораза, па ћу ја то сада да урадим. Мислим да је он осветлао образ и својој странци и себи. То су важни гестови које треба памтити. А поготово у тренутку овако убедљивог тријумфа треба нешто признати и противнику", истакла је Смајловићева.
Нагласила је да и код Срдановића треба похвалити то што након победе није било сеирења.
Власт је мистерија, али опозиција није без снаге
Говорећи о будућем сазиву парламента, у којем Студентска листа има 141, а листа "Уједињена Србија – Александар Вучић" 103 мандата, гошћа телевизије РТ Балкан је приметила да се млади већ шале како је Србија постала редак пример земље која је на једним изборима ликвидирала и власт и сву опозицију. Међутим, како каже, то је само делимично тачно.
"Ова власт која је сада постала опозиција има око 40 одсто, а са 40 одсто у скупштини прилично сте битни. То подсећа на године када је Српска радикална странка била јака опозиција и када се са њом морало озбиљно рачунати".
Уколико се СНС не распадне услед унутрашњих превирања, Србија ће, према њеној оцени, поново добити снажну парламентарну опозицију.
С друге стране, о политици нове власти још се мало зна.
"Ова листа је оно што је Черчил говорио – тајна обмотана мистеријом. Не може се много закључити из читања имена на Студентској листи", казала је Смајловићева и додала да је управо једна од предности победничке листе била то што није истицала појединце, нити је детаљно откривала своје намере, остављајући себи отворене руке за период после избора.
Санкције Русији: Обећање које ће зима ставити на пробу
Једно од ретких конкретних обећања Студентске листе, подсетила је Смајловићева, јесте да неће мењати политику према Русији када је реч о санкцијама. Ипак, позвала је на опрез приликом процене колико предизборна обећања обавезују будуће носиоце власти.
Подсетила је на 2000. годину, када је Војислав Коштуница обећавао да неће бити реваншизма нити изручења Слободана Милошевића, а каснији догађаји показали су другачију политичку стварност.
"Коштуници се веровало. То је био и мото читаве кампање, па је опет стварност била другачија", подсетила је.
Када је реч о Русији, сматра да Србија бар у кратком року нема много простора за заокрет.
"Нама гасни споразум истиче за Нову годину. Ја бих рекла да ми морамо да га продужимо и да се не може причати о санкцијама Русији. Шта год Брисел говорио, земља није у позицији да плаћа осам пута више грејање", истакла је.
Такође, Смајловићева не очекује да ће Брисел током предстојеће зиме вршити значајнији притисак на Србију због руског гаса, па верује да би нова власт бар тада могла да одржи обећање о санкцијама.
Ко ће бити мандатар, а ко председнички кандидат?
Иако је Илија Срдановић први на победничкој листи, Смајловићева не очекује нужно да управо он буде мандатар.
"Претпостављам да он није мандатар", рекла је, указујући на то да су се током кампање ипак назирале поједине кадровске одлуке Студентске листе.
Као пример навела је академика Саичића, који се током кампање профилисао као један од главних говорника, иако је на листи кандидата био тек око 90. места, а сада се помиње као могући председнички кандидат.
Предстојећи председнички избори, према њеној оцени, представљају нарочито тежак изазов за СНС.
"Неугодно је мало рећи. Да је Вучић имао јаког кандидата за председника, претпостављам да би истовремено имао парламентарне и председничке изборе", оценила је и појаснила да је редослед изборних потеза био условљен страхом од недостатка снажног кандидата и надом да би парламентарни резултат могао да створи повољнију атмосферу за председничку трку.
Сада би, каже, тражење кандидата изван странке значило тражење некога ко би пристао на велику жртву.
СПС потопила излазност, а десница остала без бирача
Осврћући се на лош резултат СПС-а, Смајловићева је оценила да је висока излазност била посебно погубна за социјалисте.
"Претпостављам да ће Ивица Дачић, ако ништа друго, поново понудити ону оставку. Ми бисмо другачије разговарали да га ова висока излазност није потопила. Али 100.000 гласова је заиста мало", рекла је.
Као један од изборних куриозитета издвојила је то што је, према резултатима, Богољуб Карић освојио више гласова од Маринике Тепић.
"Има нешто у томе да знате ко су ти бирачи, коме се обраћате и где да их нађете", приметила је.
Неуспех проевропске политичке опције објаснила је пре свега референдумским карактером избора.
"Када имате референдум и када се гласа о Александру Вучићу, људе нервира што кандидујете друге теме. У политици морате да водите битку против правог, а не измишљеног противника", рекла је.
Посебно је занимљиво њено виђење неуспеха националне деснице, чији су представници такође остали изван парламента.
"Мистерија националне деснице је што, где год се окренете, чујете да их има, али када дођу избори, они поверују да је довољно само да сруше власт, па ће после лако наметнути своју политику. А никада је не наметну, ни у културолошкој ни у политичкој равни", оценила је и додала да се "више се за српску националну десницу борио Вучић него они који су себе назвали Аутентичном десницом".
Избори које анкете нису успеле да објасне
Смајловићева се осврнула и на резултате мањинских листа, посебно на чињеницу да је Студентска листа добила значајну подршку у срединама у којима су раније доминирале странке националних мањина.
Према њеној оцени, студентске акције и непосредан контакт са грађанима допринели су томе да део младих бирача предност да генерацијској солидарности над етничком припадношћу. То је, сматра, новина у политичком животу Србије.
Велика излазност истовремено је показала и ограничења истраживања јавног мњења, јер анкетари нису успели да обухвате све групе грађана које су на крају изашле на биралишта.
"Овде се десило неколико политичких феномена о којима ми сада не знамо ништа, а нису знали ни доста добри истраживачи јавног мњења. Десило се нешто у политичком смислу, нешто потпуно ново, што ћемо тек истраживати када све резултате будемо имали пред собом", закључила је Смајловићева.