Малолетно лице за које се сумња да је Шапца, а које су, по изјави министра унутрашњих послова Ивице Дачића "пратиле српске безбедносне службе" и које је било "представник Исламске државе", на Инстаграм профилу држало је црну заставу и изнад ИД, ликвидирано је ноћас у Београду, испред амбасаде Израела, када је узвикујући "Алаху акбар", са два ножа напало жандарма који је обезбеђивао тај објекат.
Ноћашњи напад у Београду по видљивим елементима поклапа се са терористичким нападом који се такође испред амбасаде Израела у Београду догодио 29. јуна 2024. године када је ликвидиран нападач, конвертит из Младеновца Милош Жујовић (25) који је тада напао и тешко ранио жандарма Милоша Јевремовића.
Жујовић који је примио ислам и узео име Салахудин пре напада у Београду живео је у Новом Пазару где је радио као разносач хране и ни по чему се није истицао, нарочито не по верском екстремизму.
У очекивању да српске безбедносне службе открију идентитет малолетника, наводно из Шапца, на основу доступних информација може се тврдити да се тај град није до сада помињао као један од могућих центара у коме се организују и окупљају поборници исламистичких покрета, ИД, посебно вехабијског односно селефијског покрета у Србији.
Остаје да се види да ли је Шабац место рођења ноћас ликвидираног малолетника, односно да ли је живео у том граду, какве су, сем података са друштвених мрежа његове евентуалне везе са вехабистима у Србији, односно да ли су оне постојале.
Оно што је чињеница јесте да је месец дана после напада на амбасаду Израела у Београду, августа 2024. у реону села Хотково, близу административне линије са КиМ, током сукоба са полицијом ликвидиран Сенад Рамовић Бецан, један од најпознатијих припадника вехабистичког покрета из Новог Пазара и овог дела Србије.
Овај вехабија опкољен је тада на тешко приступачном терену код Хоткова, али је одбио да се преда, отворио је ватру на припаднике специјалне антитерористичке јединице који су узвратили и елиминисали га.
"Мене, иншалах, понижавати нећете, можете да ме убијете али ме понижавати нећете. Мене је смрт већ одређена. Вама је циљ моје убиство, оно што нисте успели 2007. сада ћете урадити. Мислите да ћете тиме решити проблеме, не, тако ми Алаха, стотине ће се појавити оваквих као ја", рекао је Рамовић у видео-снимку који је тада објављен на друштвеним мрежама.
Што се тиче вехабистичког покрета у Новом Пазару, односно у овом делу Србије, годинама пре напада на амбасаду Израела 2024. није било неких посебних информација о њиховим активностима, нити о њиховом деловању.
Камп су тада опколиле јаке полицијске снаге, али Сенад Рамовић и Исмаил Прентић, тада већ познати припадници вехабистичког покрета нису затечени у кампу. Убрзо су међутим лоцирани у селу Трнава на ободу планине Рогозне, између Новог Пазара и Косовске Митровице.
Опкољени су у једној кући, Прентић је тада у окршају са полицијом убијен док је рањени Рамовић ухапшен и касније осуђен на 13,5 година затвора. Осим напада на полицајце, тада му је суђено и за планирање убиства тадашњег муфтије Муамера Зукорлића као и за припрему терористичких напада у Новом Пазару.
Те 2008. када је на Нинаји откривен камп за обуку, број вехабија у овом делу Србије процењиван је на близу 1.000.
Џевад Галијашевић, политички аналитичар из Босне и Херцеговине и стручњак за безбедност и тероризам, у разговору за РТ Балкан, коментаришући ноћашњи напад у Београду, подсећа да тероризам никада није инцидент, никада индивидуално дело.
"Тероризам је организовано, политички мотивисано, брутално насиље са јасном политичком позадином коју има организатор акта. Овде је особа која је извршилац малолетна и то се у медијима већ покушава представити на начин како би се обесмислио циљ напада. Ваља имати у виду да када нападате институцију, полицију, жандармерију, ви у ствари нападате државу. Овај млади човек који је ножем напао жандарма морао је рачунати да ће полицајац адекватно одговорити", каже Галијашевић.
И наш саговорник подсећа на напад на жандарма испред амбасаде Израела у Београду пре две и по године.
"Тај напад десио се на исти начин. Млади радикални фанатик, припадник вехабијског покрета покушао је тада убити полицајца, тешко га је ранио. Подсећам да је онај који га је послао, онај ко је био на врху пирамиде, мислим на Бецана Рамовића, пружио отпор приликом хапшења и погинуо", каже Галијашевић.
Такође подсећа да је пре две године у Босанској Крупи малолетник ножем убио полицајца Србина у полицијској станици.
"Истовремено, у позадини свега овога имамо и случај Мевлида Јашаревића кога Американци траже да после издржане казне у БиХ буде изручен САД да му се и тамо суди због напада на америчку амбасаду. Ако погледамо контекст овог напада у Београду може се закључити да он има и разлоге политичке атмосфере која се ствара на улици и да су одређене вехабијске групе мислиле да се та атмосфера може искористити, да треба напасти даље, државне структуре и ово је резултат тога", каже Галијашевић.
Шабац није до сада нарочито помињан у контексту вехабијског покрета у Србији, пре су то били Нови Пазар, Сјеница, Тутин али и Младеновац, Земун...
Та мрежа раширена је по читавој Србији и питање дана било је када ћемо кроз извршиоца сазнати да групе постоје и у Шапцу, у другим градовима, узозорава нашсаговорник.
"Упозорио бих на Муслиманску браћу као глобалну терористичку организацију која је премрежила Балкан. Где год постоје муслимани на Балкану постоје и Муслиманска браћа. Где год постоје Муслиманска браћа постоје и њена политичка крила. Млади муслимани су формирали СДА, политичко крило Муслиманске браће је и Хамас у Гази. Али они имају и своја војна крила. То су Ал Каида, ИД, Ал Нусра... То постоји и на Балкану, различите су само форме организовања, али оне увек прате глобалне трендове и уклапају у њих своје исламистичке циљеве ценећи и актуелне политичке прилике. Зашто би неки млади човек отишао у Београд, напао полицајца, сем у контексту да исламистички покрет на тај начин шаље поруку да је јак, да је активан и на тај начин обезбеђује подршку, средства глобалних структура", речи су Галијашевића.
Овај стручњак за тероризам упозорава да се о терористичким организацијама говори увек после терористичких аката, не док се они организују, спремају нападе, а то по његовим речима траје нон стоп.
"Ћути се док формирају НВО, 'хуманитарне организације', док врше пропаганду, док делују и окупљају људе, шире идеологију. Не реагујемо сматрајући то легитимним деловањем неке исламске заједнице у оквиру ширења чисте вере а не видимо политичку позадину и не видимо политичку стратегију", каже Галијашевић.
Како истиче, ако две године није било активности, напада, то не значи да су они спавали.
"Погледајмо само извештај Еуропола о деловању исламиста на овом простру, где се указује на 360 организација у Босни, на више од 40 у Србији. Погледајмо, после једноставних претрага поруке које се шаљу са тих портала, са друштвених мрежа. Видимо тај радикализам, видимо да се они никада нису смирили. Увек се проценат подршке тим вехабијским покретима своди на око пет до шест посто укупног муслиманског становништва. То је пет до шест посто радикализованих. Од тога двадесетак посто је пасивна подршка. То не значи да су сви радикализовани спремни на терористички акт, терориста се бира на основу више критеријума. Терористичка акција увек је планирана, организована, логистички и медијски подржана нарочито после извршења и ми ту врсту подршке у виду минимизирања оног што се у Београду догодило сада видимо", закључује Галијашевић.