У прошлости су одређене државе чланице Европске уније постављале различите услове државама кандидатима за чланство, али би сви ти услови могли да буду ситница у односу на оно што Хрватска већ годинама испоставља Србији, указао је председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
Тако је, рецимо, Италија у прошлости условљавала Словенију за чланство у ЕУ, док је касније Словенија условљавала Хрватску, али да би хрватско условљавање Црне Горе могло да покаже шта Србија може да очекује од Хрватске.
"Сви су некоме нешто условљавали, али оно што стално говорим, пошто пратим хрватско-српске односе, да је онда све то била 'мала маца' у односу на оно што Хрватска већ испоставља годинама. Сви њихови функционери, без обзира из које опције долазили, имају неколико главних захтева према Србији. То се понавља из године у годину, посебно кад су избори, а увек су неки избори и тамо", навео је Штрбац за Танјуг.
Нагласио је да Хрватска инсистира да се реши питање границе на Дунаву, али да неспоразум постоји у начину повлачења граничне линије, јер Србија захтева повлачење линије по средини Дунава, док Хрватска жели разграничење по катастру зато што је, како је рекао, Дунав променио ток због чега су одређене парцеле које су припадале Хрватској остале у Србији.
Штрбац је рекао да је друго актуелно питање на ком инсистира Хрватска, решавање питања несталих у ратовима 90-их.
"Хрватска тражи нестале из рата, и ево, по њиховим подацима, тренутно се 1.720 још тражи. Стално ту бројку понављају, она се онако годишње смањи на неколико десетина, али нећете од њих чути да у тој бројци има нешто више Срба него Хрвата, тако да је и нама то у интересу", објаснио је он.
Додао је да "Веритас" има списак несталих на ком се налази око 1.500 несталих, као и да се на званичној листи Међународног комитета Црвеног крста не налазе сви нестали Срби.
"На тој листи од 1.700, а ми имамо још око 500 који нису на тој листи, а нестали су заиста. И још један податак који је интересантан, у Хрватској има око 900 ексхумираних, а неидентификованих посмртних остатака и то је више од пола са тог списка који се траже. Кад би они били сви идентификовани, та бројка би се преполовила. У тој бројци од око 900 има скоро 400 Срба, што сами Хрвати кажу", рекао је Штрбац.
Подсетио је и да Хрватска захтева да се ставе ван снаге закони у Србији којима је успостављена надлежност Србије за процесуирање ратних злочина на целој територији бивше Југославије.