Хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је данас у видео дискусији у организацији Атлантског савета да има више позитивних сигнала на француско-немачки предлог нормализације односа Београда и Приштине, него што је било када је предат.
Он је додао да сматра да се иде ка де факто признању "Косова", и како је рекао да ће то бити пре или касније на преговарачком столу.
Упитан за француско-немачки предлог, зашто је он другачији и да ли има потенцијал да реши питање КиМ, указао је да не постоје само напори Француске, Немачке, већ и других земаља Квинте, као и изасланика ЕУ Мирослава Лајчака да се постигне напредак и смање тензије, које су често избијале, посебно на северу Косова и Метохије.
Хрватски премијер је подсетио да је сутра петнаест година од када је хрватска влада донела одлуку о признању самопроглашеног Косова, и да то није учинило пет земаља чланице ЕУ.
"Веујем да ми као ЕУ желимо стабилност у региону Западном Балкана. Доста нам је дестабилизације, и морамо бити обазриви у вези стабилности у региону, јер је последња ствар која треба западу сукоб на Западном Балкану. Међутим, мој утисак је, на основу директних контаката које сам имао, да има сада више позитивних сигнала на европски предлог, него што је било на почетку", додао је он.
Пленковић је казао да Хрватска подржава све што буду договориле две стране, посебно све што доприноси стабилности и отварања пута ка ЕУ.
На питање везано за однос са Србијом, као и стрепње да би Хрватска могла да блокира пут Србије у ЕУ, Пленковић је рекао да постоји сигнал добре воље Србије.
"У новој влади Србије је на министарском месту политички представник Хрвата. То је нови елемент који нисмо имали раније. То је сигнал добре воље Србије", нагласио је он.
Пленковић је рекао да су односи оптерећени прошлошћу и да је он привржен нормализацији односа.
"Моја политика од 2016. је била да укључимо мањинске заједнице у власт, и тако смо имали од осам три представника Срба у парламентарној већини, а у мом другом мандату је потпредседник Владе представница српске заједнице. Та сарадња са мањинама ми је била одувек важна, јер сам желео да сви грађани буду интегрисани, независно од етничке припадности, и да се осећају добро у хрватском друштву", објаснио је он.
Указао је да се састао са председником Србије Александром Вучићем у Давосу, и да жели да успоставе листу питања око којих је могућа сарадња.
"Потребно је да радимо на низу питања. Али оно што сте могли да видите до сада, у приступном процесу, је да Хрватска није користила могућност блокирања. Ми смо били блокирани, али ми томе не прибегавамо. Сматрам да је боље решити отворена питања на дипломатски начин. Постоје многа питања која треба да решимо, а то је могуће и поред процеса европске интеграције", поручио је он.