Навршило се равно четири године од одлуке политичких представника Срба са севера КиМ из новембра 2022, инициране и подржане, многи ће данас рећи и наметнуте, од стране тадашњих власти у Београду, о напуштању тзв. косовских институција.
Четири године касније, ни један од тадашњих захтева представника Срба са севера КиМ није испуњен. ЗСО није формирана, тзв. косовски специјалци распоређени су широм тзв. Косова, одлука о пререгистрацији возила на РКС таблице није повучена, једино што је извесно јесте да су промене које су наступиле на терену тешко погоршале статус, животне услове, могућност опстанка српске заједнице на Косову и Метохији.
Четири године касније, север је окупиран. На Тргу браће Милић, на дну шеталишта у Северној Митровици, летос је из ноћи у ноћ трештала албанска музика, на самом шеталишту све је мање Срба, а све више младих Албанаца са југа. Бројни локали отети су Србима, отето је и много станова, број Срба на КиМ, посебно на северу, смањен је, по званичним подацима, најмање за петину.
Полицајци су који су почетком новембра 2022. скинули униформе нису се вратили на посао, нису се вратиле, у највећем броју, ни српске судије, тужиоци који су напустили институције, свима је то онемогућено, вратио се један број административног особља и руководилаца који су сада у општинским кабинетима у четири општине на северу Космета. Вратили су се и посланици Српске листе, њих деветоро, који су после избора сада у клупама скупштине тзв. државе у Приштини.
Многи на северу КиМ и данас се сећају великог митинга који је 6. новембра 2022. одржан у центру Северне Митровице. На шеталишту се окупило много Срба, интонирана је химна Србије, било је много српских застава, поновљено је да повратка у институције неће бити док се не повуче одлука о пререгистрацији возила, док се не формира Заједница српских општина.
Дан раније, на састанку у Звечану, представници Срба донели су одлуку, непосредан повод био је одлука косовских тзв. власти да суспендују тадашњег командира КПС за север Ненада Ђурића зато што је одбио да спроведе одлуку тзв. косовских власти о пререгистрацији возила са српских регистарским ознакама, о колективном напуштању приштинских институција.
Полицајци су јавно скинули униформе, наредних дана радна места напустили су и тужиоци, српске судије, административно особље. Како се процењује, укупно око 3.500 људи. На поменутом митингу у Северној Митровици, окупљеним Србима обратио се тадашњи председник Српске листе Горан Ракић.
"Нашим оставкама ми бранимо Бриселски споразум и међународно јавно право", рекао је Ракић, који је у међувремену напустио Косово и Метохију, у последњим сазиву био посланик Скупштине Србије.
За то време министар унутрашњих послова тзв. Косова Џељаљ Свечља, јавили су медији, обилазио је новоизграђене војно-полицијске базе на Брњаку и у Доњем Јасеновику крај Зубиног Потока.
Непуних два месеца касније, почетком јануара 2023, велика колона возила специјалних јединица тзв. МУП-а Косова ушла је преко источног моста у Бошњачку махалу у Северној Митровици. Исте ноћи, полицајци су се распоредили по узвишењима око центра града, код насеља Три Солитера. Гвоздени прстен око Северне Митровице је затворен. Наредних месеци, корак по корак, тзв. косовски специјалци спустили су се до самог центра Северне Митровице, што је само пола године, или годину раније, било незамисливо. Коцкице окупације почеле су да се слажу. Живот Србима на Северу постајао је све неподношљивији. За пар година север је претворен у гето.
У пролеће 2023. одржани су локални избори које су Срби бојкотовали, у четири општине на Северу уселили су се албански градоначелници који су на гласању добили по пар десетина или пар стотина гласова. Усељење албанских градоначелника било је праћено отпором Срба, 29. маја 2023. у Звечану дошло је до великог сукоба Срба са снагама КФОР-а, повређене су на десетине људи. Усељење албанских градоначелника није спречено.
Уследиле су забране изградње насеља за Србе повратнике, бројни програми за изградњу и обнову кућа Албанаца у српским срединама на северу, промењена је намена десетинама и десетинама парцела, све да би се омогућила градња кућа за Албанце у овом срединама.
До краја 2023. више од 4.000 возила која су до тада имала КМ или ПР ознаке, регистрације које су издавали органи Републике Србије, пререгистрована су на РКС таблице, ознаку и симбол самозваних власти у Приштини. ЗСО није основана.
Уз окупацију севера КиМ, уследиле су нове мере окупатора. Хапшења бројних Срба, оптужбе за наводне ратне злочине, бројне пресуде. Отимање станова, локала и гаража Србима по Северној Митровици, затворене су бројне српске установе и институције, све сем цркава, школа и болница... На мети група младих Албанаца које су почеле да прелазе мост на Ибру, неометане од било кога, нашле су се српске девојке, девојчице, жене, мајке...
Крајем децембра 2022. уклоњене су и последње српске барикаде на северу, легитиман израз отпора мерама насиља и присиле власти у Приштини. Дан пре уклањања барикада, бивши полицајац Александар Филиповић, на скупу у Рашки пророчки је Александру Вучићу, тадашњем председнику Србије рекао да ће Србе на северу, ако уклоне барикаде – "ловити као зечеве".
На дан када су уклањали велику барикаду у Рудару крај Звечана, Срби са севера некако су знали да су то последње барикаде које постављају и уклањају да је њихов организовани отпор сломљен. Септембра 2023. догодила се Бањска. Епилог, убијени су Стефан Недељковић, Игор Миленковић, Бојан Мијаиловић и косовски полицајац Африм Буњаку, чије име сада носи главна улица у Бањској.
Благоје Спасојевић и Владимир Толић осуђени су у међувремену пред судом у Приштини у случају Бањска на доживотне казне затвора, Душан Максимовић на казну 30 година затвора. На оптужницама за Бањску налази се још најмање 46 особа.
После Бањске следио је још жешћи терор албанске полиције и правосудних органа, оправдаван управо догађајима у том месту. Нови талас хапшења, нове тортуре, нова пребијања. Ненад Рашковић из села Дрен крај Зубиног Потока одведен је недавно од стране тзв. косовске полиције у шуму крај села, везан за букву и тучен скоро до смрти. Једини одговор била су оштра саопштења Српске листе и Канцеларије за КиМ.
Иако су из Београда стизала уверавања да Срби неће бити хапшени ни затварани, суђени због отпора, барикада, како постоје међународне гаранције, то се није догодило. Широм севера за то време подижу се, отварају, граде и утврђују нове војне и полицијске базе, полицијске станице. До базе у Горњем Јасеновику крај Зубиног Потока која је подигнута на земљи отетој од Срба староседелаца, стварни власници не могу да приђу ни пешице.
У међувремену, тзв. косовске институције затвориле су врата за повратак српских судија, тужилаца и полицајаца у институције самозване државе.
Три године касније, октобра 2025. Српска листа побеђује на локалним изборима на северу КиМ и враћа се у зграде општина, али у битно измењеним околностима. Нови одборници и председници заклетву сада полажу у општинским салама у којима су истакнуте заставе тзв. Косова и фотографије тадашње председнице Вјосе Османи. На документима које потписују налазе се нови општински грб и грб тзв. Косова а на зградама заставе лажне државе.
Остала је забележена и реченица коју је на скупу у Рашки изговорио тадашњи председник Србије пошто је бивши полицајац Александар Филиповић упозорио да ће Србе, ако уклоне барикаде, ловити по северу као зечеве.
"Волели би да нас лове као зечеве, али, ако крену, не да нас лове као зечеве, већ само једног улове, онда нема више зечева, већ зечеви поставу вукови", рекао је тада Вучић.
Барикаде су последњих дана 2022. уклоњене. Београд је саопштио да су стигле међународне гаранције. Уз све поменуте "гаранције", кренуо је лов на Србе, хапшења, пребијања.
"А вукови? Они су још на телеграм групама", констатује ових дана у тексту посвећеном годишњици напуштања тзв. косовских институција портал "Коссев" у Северној Митровици.
"Четири године касније, политички круг се затворио, али се север није вратио ни близу старог стања. Они који су грађане позвали да напусте институције, уз обећање да повратка нема без испуњења захтева, поново су у општинским кабинетима. Само што су се у међувремену променила правила, институције и однос снага. Политичари су нашли пут назад, полицајци и судије нису, а грађанима је остало да живе са последицама одлука о којима их нико није питао. Оно што је новембра 2022. пред телевизијским камерама представљено као одлучан чин отпора, четири године касније завршило се повратком на власт под знатно неповољнијим условима. И можда је управо у томе највећи парадокс тадашњег 'Доста је било' – они који су га изговорили поново су ту, а много тога против чега су га изговорили данас је институционална стварност севера", констатује портал "Коссев".