Култура сећања не припада једној политичкој опцији и не сме бити омеђена мандатима, већ да мора трајати док траје и држава, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у техничком мандату Милица Ђурђевић Стаменковски.
Она се обратила званицама на свечаној академији поводом Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма, која је одржана вечерас у Београду. На тај датум се 1938. године у нацистичкој Немачкој догодила "Кристална ноћ", велики погром над Јеврејима.
У обраћању на академији у Народном позоришту, Ђурђевић Стаменковски је рекла да нам данашњи датум не дозвољава да заборавимо једну од најмрачнијих епоха у читавој људској прошлости — Холокауст, Кристалну ноћ, као ни Јадовно, Јасеновац, Топовске шупе, Бањицу, Крагујевац, Краљево.
Фашизам није почео логорима, већ речима, нетрпељивошћу, предрасудама, политичким расизмом, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
"Почео је онда када су политички противници, али и сви они који другачије мисле, проглашавани непријатељима. Почео је тако што су они који су другачије вере, нације, боје коже, али и другачијих уверења, проказани као део друштва који треба ампутирати како би се обезбедио прогрес и напредак заједнице", истакла је она.
Додала је да сви ми који живимо на овим просторима дугујемо прецима да спречимо да "управо те анти-вредности постану део нове нормалности у Србији, у Европи и читавом свету".
Ђурђевић Стаменковски је указала да је Србија 2020. године основала основала меморијални центар Старо Сајмиште, обновила централну кулу у том комплексу и наставила да обнавља ратне меморијале, споменике и обележја.
"Србија је последњих година поново смело и отворено почела да говори и о Јадовну и о Јасеновцу и о Доњој Градини. Некако, што један народ више страда, испада да има мања права да о том страдању говори, као да нас уверавају да је смрт део наше судбине и да је неправда наша стварност на коју не само да треба да пристанемо, већ да верујемо да смо је заслужили. Српски народ ту неправду није заслужио. У нашим срцима никада није било мржње. Антифашизам, борба против антисемитизма, борба против сваког облика дискриминације јесте део нашег генетског кода", истакла је Ђурђевић Стаменковски.
По њеним речима, антифашизам данас је и борба за суверенизам, односно да сваки народ о својим унутрашњим, националним и државним питањима одлучује слободно. Поздравила је амбасадоре земаља које, како је рекла, заступају слободарски концепт геополитичке сцене.
Због специфичних политичких околности данас, заједнички завет свих нас треба да буде то да култура сећања не припада једној политичкој опцији, истакла је Ђурђевић Стаменковски.
"Култура сећања не сме бити ограничена мандатима. Она мора трајати баш онолико колико траје и држава. Држава има континуитет и култура сећања мора имати континуитет. Ми не смемо допустити да нека нова времена доведу до тога да се ми стидимо наше националне историје, да одбацујемо наше националне уџбенике, наше националне читанке, да допустимо релативизацију злочина, да се одрекнемо наших предака", поручила је.
Како је рекла, недопустиво је да нам други пишу историју, спроводе ревизију чињеница и оптужују за геноцид један народ који је страдао преко трајне границе биолошке инвалидности.
"Култура сећања ће претрајати све инжењеринге, све експерименте, све огледе, све покушаје да нас однароде и одроде и ишчупају нам корен - јер постоје две ствари које су вечне: вечно је сећање на наше претке, на наше жртве, на нашу историју, и вечна је Србија", закључила је Ђурђевић Стаменковски.
У наставку свечане академије, оркестар је изводио родољубиве композиције, а приказивани су архивски снимци настали током Кристалне ноћи и Холокауста.
Скупу су присуствовали официри Војске Србије, припадници МУП-а, представници Града Београда и градских општина, представници јеврејске заједнице у Србији и других верских заједница, представници Националног савета ромске националне мањине, представници удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије и борачких организација, као и представници дипломатског кора у Београду.