Некада су јавне апотеке биле најздравије ткиво српске привреде, са модерним галенским лабораторијама, а данас су у свим градовима у Србији доведене на руб пропасти. Проблеми су кренули прво у мањим градовима, затим у већим, да бисмо на крају гледали како се урушава и једна од највећих и најугледнијих – "Апотека Београд".
Студентска листа, која је победила на недавно одржаним парламентарним изборима, у свом програму за здравство предвиђа постојање јавних апотека, наводе и да је важно да се оне не отварају само тамо где има профита, већ тамо где су потребне људима.
"Наш план је да уведемо обавезу постојања апотека у јавном власништву. Против несташица лекова се боримо кроз систем раног упозоравања са листом критичних лекова и обавезним минималним залихама. Уводимо јединствену цену лека исту у свакој апотеци и обавезу уговарања са Републичким фондом за здравствено осигурање. Интерес јавног здравља мора бити изнад интереса тржишта, а апотека мора бити место где грађани добијају лек онда када им је потребан, где им је потребан и по цени која им је приуштива", стоји у програму Студентске листе.
Представници Студентске листе мораће озбиљно да се позабаве овим проблемом. Неће им бити лако да поново позиционирају јавне апотеке пред налетом великих страних ланаца, који преузимају тржиште, гурају у страну, не само јавне, већ и приватне домаће апотеке.
А јавне апотеке, у власништву локалних самоуправа, почеле су да пропадају од 2013. године. Неколико је фактора утицало на то. Један је то што је 2013. године Републички фонд за здравствено осигурање потписао уговор и са приватним апотекама, те су лекови на рецепт могли да се добију у државним и приватним апотекама. Аргумент за то је било "разбијање монопола".
Други разлог су централизоване јавне набавке. То значи да су јавне апотеке лекове који се издају на рецепт набављале преко централизованих јавних набавки (које спроводи РФЗО), док су приватне апотеке лекове набављале директно од добављача, директно преговарале о попустима и тако брже пуниле рафове.
А колико су важне јавне апотеке најбоље се види у кризним ситуацијама. Епидемија вируса корона то је показала.
Тада су се државне апотеке одрекле маржи те су маске, алкохол, грађани могли да купе по набавним ценама. У приватним апотекама није било тако. Чак је било и оних које су у тим кризним ситуацијама виделе прилику да се више заради, те су вишеструко повећавале цене.
Међу првима суноврат су доживеле "Апотека Шабац", затим "Апотека Панчево". Јавне апотеке у Шапцу су затворене, локали издати или затворени, док се "Апотека Панчево" налази се у дугогодишњем поступку ликвидације и стечаја.
Сличну судбину доживеле су и остале апотекарске установе и Зрењанину, Ужицу, Пожаревцу, Новом Саду, Нишу, Краљеву, Крагујевцу, Смедереву, Београду. Неке су ушле у приватно-јавна партнерства, попут апотека у Новом Саду и Крушевцу.
Пре шест година (2019) немачка компанија "Бену" добила је концесију за Апотеку "Нови Сад". Тиме је Апотека "Нови Сад" званично ушла у јавно-приватно партнерство са компанијом "Бену" на период од 15 година. Задржане су апотеке на 28 локација у граду.
Концесионар за Апотекарску установу у Крушевцу је "Др Макс", а концесија је потписана 2020. године на период од 15 година.
Трижиште продаје лекова данас држе страни апотекарски ланци. Ту су пре свега немачки "Бену", који на свом званичном сајту наводе да у Србији имају 456 апотека, али и "Др Макс" чије је седиште у Прагу у Чешкој, који има вишер од 400 апотека у Србији."Бену" је ћерка фирма веледрогерије "Феникса", највеће велепродаје лекова у Србији, која покрива око 40 одсто домаћег тржишта. "Феникс" је и једна од највећих велепродаја лекова у Европи.
"Апотека Београд" најдуже се држала, али је сада буквално пред затварањем. Својевремено је била једна од напрофитабилнијих фирми Града Београда, често су издвајали новац за плате запослених у ГСП-у, плате младих лекара и медицинских сестара, програм вантелесне оплодње у престоници, затим садња платана у Булевару краља Александра.
Апотека Београд сада је на коленима. Претходна власт исплатила је 16 заосталих зарада запосленима и обећали су средства за набавку лекова, како би могли да наставе са радом. До данас средства нису стигла.
Председница синдиката "Опстанак Апотека Београд" Јелена Шикуљак каже да се дуговања "Апотеке Београд" и даље гомилају, да немају средства за набавку лекова, тако да не могу да раде и зараде своје плате.
"Поново се нагомилавају дугови. Имаћемо три неисплаћене плате 15. новембра. Ако се то нагомила опет нам неће бити оверене здравствене књижице у јануару", каже Шикуљак за РТ Балкан.
Наводи да је блокиран рачун, да је дуг достигао две милијарде динара. Од некадашње мреже од 123 апотеке, данас их ради мање од 40, некада је у систему радило 1.000 запослених, сада их је мање од 250. Надају се решењу проблему до доласку нове власти у Србији, да ће остварити оно што су навели у свом програму.
"Радимо на пројекту, који ће бити логистички план посланицима Студентске листе, да им буде лакше. Очекујемо, када се формира нова власт, да нам помогну кроз 'финансијску инјекцију' да можемо да поручимо лекове и да покушамо да зарадимо наше плате. Студентска листа је до детаља упозната са нашим проблемима", навела је она.
Нагомилани проблеми не муче само државне, већ и домаће приватне апотеке. Под налетом великих страних ланаца многима је угрожена егзистенција.
Александра Димитријевић Салом, из Удружења приватних апотека СПАС каже да се одувек залагала за доношење Закона о апотекарској делатности, да се законски уреди та област.
"Та област је уређена правилницима, који су подложни сталним променама. Доношењем Закона јасно би се дефинисао потребан број апотека, колика мора да буде дистанца између њих, ко могу да буду власници. Залажемо се да апотеке могу да отварају фармацеути, да у свакој смени обавезно мора да ради фармацеут и фармацеутски техничар. Сада чујем од пацијената да у апотекама раде и техничари других струка- пољопривредни техничари, архитектонски техничари. То је недопустиво. Сада имате мањак фармацеута и они запошљавају кога стигну. Апотеке заслужују Закон о апотекарима", рекла је Салом за РТ Балкан.
Нагласила је да апотеке нису "продавнице", да се у њима обавља деликатан посао који захтева добру контролу јер се ради са пацијентима. Указала је и на проблем где се недостатак кадра (фармацеут, фармацеутски техничар) покушава да реши отварањем приватних фармацеутских факултета и разних "академија".
"Држава је дозволила отварање страних ланаца, ту се свашта дешава. Претвориле су се апотеке у бизнис, не у услугу. Имамо нелојалну конкуренцију. Не можете да имате веледрогерију и да имате ланац апотека. То је нелојална конкуренција", закључила је она.