Црна Гора не доводи у питање примену Бадинтеровог принципа, али је за коначно разграничење са Хрватском неопходно претходно утврдити конкретну линију некадашње међурепубличке границе, која на том подручју никада није била у потпуности дефинисана, речено је РТЦГ-у у кабинету премијера Милојка Спајића.
Раније је хрватски премијер Андреј Пленковић рекао да Црна Гора неће затворити преговоре са Европском унијом уколико не прихвати начела Бадинтерове комисије.
Из Владе Црне Горе су рекли да су спремни на компромис и предложили да се питање прво реши билатералним дијалогом, а уколико договор изостане, пред одговарајућом међународном инстанцом. Истакли су да је питање разграничења између две државе важно и сложено, "због чега му треба приступити стрпљиво, на основу чињеница и права, без дневнополитичке реторике и притисака".
"Спремност Црне Горе на компромис је искрена, као и наша обавеза да заштитимо легитимне правне позиције и националне интересе. Верујемо да хрватска страна то разуме, јер исти принцип важи и за њу. Црна Гора не доводи у питање примену Бадинтеровог принципа, према којем некадашње међурепубличке границе чине основ граница држава насталих распадом СФРЈ. Та примена, међутим, подразумева претходно утврђивање конкретне линије која је у релевантном тренутку имала карактер међурепубличке границе, а која у овом појасу никада није била у потпуности утврђена", истакли су.
Поручили су да Црна Гора нема територијалних претензија према другим државама и да поштује њихов територијални интегритет, као и све споразуме које је потписала са Хрватском.
"Суштина је како се граница протезала на конкретном подручју и како се, заједно са морем и тромеђом, утврђује једним уговором о државној граници", навели су и подсетили да су исте принципе прихватиле и Словенија и Хрватска, али да њихово гранично питање још није решено.
Спајић предлаже двостепени приступ: прво билатерални дијалог, а ако се уз добру вољу обе стране решење не постигне у разумном року, заједнички одлазак пред одговарајућу међународну инстанцу.
"Не тражимо пречице на европском путу нити чију благонаклоност. Тражимо да се сва питања сагледају реално, одговорно и у европском духу", навели су и подсетили да је Хрватска декларацијом заузела став да билатерална питања, укључујући граничне спорове, не треба да буду препрека приступању држава кандидата Европској унији.
Поручили су да "Црна Гора и Хрватска, као пријатељске и савезничке државе, имају капацитет да дугогодишње отворено питање реше договором".
"Циљ нам је да будућим генерацијама оставимо однос у којем граница није тема спора, него пример како одговорне европске државе решавају и најосетљивија питања. Тако границу чинимо местом спајања и стварамо предуслове за развој пограничног подручја", закључује се.
Подсетимо, Хрватска је поставила осам услова Црној Гори, а Подгорица је, за сада, испунила два. Одлуком Владе Црне Горе у Морињу је остала спомен плоча која је незаконито постављена и на којој је написана лаж.
На спомен-плочи у Морињу, на месту где је деведесетих био сабирни центар ЈНА и где нико није убијен, пише: "Током великосрпске агресије на Хрватску, овде је био логор, такозвани Центар Морињ (3. 10. 1991 – 18. 8. 1992) за заточене хрватске цивиле и браниоце. Сећамо се ратних злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживели заточеници. Да се никада не понови".
Овде често цвеће полажу министри из Хрватске, као и функционери ЕУ иако нико није убијен. Такође, промењено је име базена у Котору који се звао Зоран Џими Гопчевић по ватерполисти Црне Горе и чувару у Морињу.
Међу захтевима Загреба је и питање границе, односно Превлаке, власништво над бродом "Јадран", одштета за Хрвате, питање несталих, процесуирање одговорних за ратне злочине, решавање имовинско-правних питања хрватских породица.