Официр због ког је командант америчког ратног ваздухопловства завршио у блату мачванског села Синошевићи, генерал захваљујући ком су руске ракете стизале у Србију када су биле светска атракција, данас је стигао на врх војне хијерархије Србије.
Генерал Тиосав Јанковић, вест је која је одјекнула у медијима – преузео је дужност начелника Генералштаба до именовања новог.
У Јанковићевој биографији Исток и Запад сусретали су се, углавном, на радару. А један од тих сусрета догодио се 2. маја 1999. године, када је Трећи ракетни дивизион 250. ракетне бригаде ПВО оборио амерички Ф-16. Оно што ће се даље дешавати није могао да прорекне ни Јанковић лично, иако "Википедија" каже да је одрастао у Кремнима: у авиону је био потпуковник Дејвид Голдфејн, који је те вечери остао без авиона, али не и без војне каријере. Шта више, 17 година касније постао је први човек америчког Ратног ваздухопловства.
Тако су се двојица официра, чији су се путеви укрстили изнад Србије, годинама касније нашла на врху војних структура својих земаља. Један је у међувремену завршио каријеру, други је управо стигао до њеног врхунца.
Од америчког Ф-16 до руског С-400
У биографији новог шефа Генералштаба помиње се и амерички стратешки бомбардер Б-2. Према бројним наводима, Јанковић је учествовао и у његовом погађању током НАТО бомбардовања. Та прича, међутим, до данас није добила независну потврду, а америчка страна не признаје губитак Б-2 у том сукобу.
Јанковић је баш током НАТО бомбардовања прошао обуку за противваздухопловни систем С-300 у Русији, а касније се усавршавао и за С-400 и "панцир-С1". Посебно место у његовој каријери припада управо "панциру", руском ракетно-топовском систему за противваздухопловну одбрану, у чијем је увођењу у наоружање Војске Србије имао значајну улогу.
Када су 2019. године, у оквиру заједничке руско-српске вежбе "Словенски штит", у Србију стигли руски системи ПВО, међу онима који су дочекивали руске војнике био је и Јанковић. И то као шеф српске војне делегације.
За разлику од америчких авиона 1999, руски системи су, разуме се, стизали по позиву.
После пола века "плавац" на челу Генералштаба
Јанковићев долазак на чело Генералштаба занимљив је и због једног војничког детаља. После више деценија у којима су ову функцију углавном обављали официри копнене војске, на њу је дошао припадник Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. Једноставније – плавац.
У професионалну службу ступио је само две године пре НАТО агресије на Југославију, а у 250. ракетној бригади прошао је пут од официра за вођење ракета до команданта бригаде. Касније је обављао дужности начелника Оперативне управе, заменика начелника Генералштаба и заступника начелника Генералштаба, са ког места сада преузима руковођење Војском Србије до постављења новог начелника.
До сада је углавном бринуо о томе шта Србији долази из ваздуха. Од данас ће морати да брине и о свему осталом.