Ми смо испред грађана изабрани да обезбедимо нашој земљи јефтине енергенте и сигурно снабдевање и то је наш први циљ. Трудићемо се, да у датим околностима, нађемо решење које ће бити оптимално за Србију, рекао је у емисији "Данас на РТ" професор нуклеарне физике Миодраг Крмар, који је са Дејаном Шошкићем, као представник Студентске листе прошлог четвртка састао са руским амбасадором у Београду Александром Боцан-Харченком. Крмар је подсетио да се Студентска листа изјаснила да неће уводити санкције Русији и да је то речено и руском амбасадору.
Миодраг Крмар је истакао да је енергетика област која је од круцијалног значаја за сваку заједницу и напоменуо да од енергије зависи и удобност грађана и рад индустрије.
"Прво, треба да погледамо шта смо затекли. Ми у овом моменту немамо све информације о Нафтној индустрији Србије и прво би требало да се упознамо са тим. Дефинитивно имамо неке наше жеље, а шта ће од тога бити тек ћемо видети. Евидентно је да ће ту бити отворени разговори, али пре формирања министарства енергетике и избора људи који ће бити искључиво томе посвећени и за то задужени тешко нешто рећи", рекао је Крмар.
Коментаришући притиске из Европске уније, које је трпела бивша власт и условљавања која и даље стижу из Брисела, Крмар је рекао да "захтеви који нам долазе из Европе понекад могу да буду чудни и контрадикторни".
"Они константно од нас траже прекидање односа са Русијом. Русија је део западне културе и цивилизације и технички и научно и са ресурсима увелико је интегрисана у све то. Оно што ја могу да претпоставим, када се заврши сукоб у Украјини, Специјална војна операција, Европа ће прва потрчати да сарађује са Русијом. И шта ми онда да радимо? Да поново трчимо за Европом и да покушавамо да вратимо поверење Руса које смо изгубили некаквим таквим потезима", рекао је Крмар и напоменуо да је то његово лично мишљење, али да се и Студентска листа изјаснила да неће уводити санкције Русији и да то поштује.
Професор је указао на планетарну кризу са енергијом и подсетио да ни у најлуђим и најцрњим предвиђањима нису могле да се замисле овакве околности.
"Рат на Блиском истоку, затворен мореуз, нафте наравно нема. Одједанпут се појављује та нека америчка агенција која процењује колико ће нафта или бензин који ја купим код нас на пумпи наудити безбедносном систему Америке. То је нешто што нам се десило, а ко је то могао да предвиди да тако нешто уопште може да постоји на овом свету? Јако пуно је тих фактора са којима се срећемо први пут у свету. Ми сад упадамо у један веома комплексан простор са кризама које нису везане само за наш проблем са снабдевачима енергије. Ово је планетарни проблем. У свему томе, наш задатак је да обезбедимо грађанима Србије оптимално решење. То нам је обавеза", казао је Крмар.
Он је рекао да се може очекивати ренесанса нуклеарне енергије и да се нестабилни извори снабдевања енергијом, који су непоуздани због геополитичких околности, на неки начин да компензују кроз нуклеарну енергију.
"Повратак нуклеарној енергији ће вероватно бити планетарна тенденција. Србија је мала држава и питање је где је ту наше место. Уколико нека држава покушава да уђе у нуклеарни програм, ту постоје стриктно дефинисани протоколи. То се мора следити, од тога боље не може. Програм који Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) препоручује има три етапе, прво треба да се три до пет година разматра да ли нама то треба, па три до пет година да се размишља како и код кога, па тек онда да се улази у преговоре. Значи, ми сад, у принципу, ако ћемо да пратимо ту агенцију, имамо десет година да о томе размишљамо", казао је професор.
Миодраг Крмар је објаснио да је зато рано рећи да ли би потенцијалну нуклеарну електрану у Србији требало да граде Французи или Руси и да треба одржавати односе и са једнима и са другима.
"Оно што ја у овом моменту знам и што ће вероватно колеге нуклеарци, који се тиме баве потврдити, руске технологије су у овом моменту супериорне. Не верујем да нам неко може понудити у овом тренутку бољи пакет од њих. Но, пустимо и друге, можда се за десет година и они врате тамо где су били, још седамдесетих година. Велике државе, попут Француске и Америке, које су имале нуклеарну енергију, су одавно из тога изашле и изгубиле су експертизу у томе. Недостаје им нау-хау, док су за то време Руси, Кинези, па чак и Јужна Кореја јако напредовали и имају добре технологије", рекао је Крмар.
Професор је поручио да је то посао који је требало почети и планирати јуче, али да има времена за то и у будућности.
"Искрено се надам да ћемо наћи мало простора да и то почнемо разматрати у оквиру неког од надлежних министарства", рекао је Миодраг Крмар у емисији "Данас на РТ".