СНС писала међународним институцијама: Студентска листа недемократски преузима парламент

Према оцени Ане Брнабић, одлуке нове већине представљају свесно одступање од демократске праксе јер се одређивање дневног реда, процедурална контрола и надзорне функције концентришу у рукама једне политичке групације

Српска напредна странка (СНС) упутила је писмо међународним институцијама у којем је указала на, како је наведено, недемократско преузимање руководећих позиција у Народној скупштини Србије од стране Студентске листе, која је на парламентарним изборима освојила апсолутну већину.

У писму упућеном Парламентарној скупштини Савета Европе, Парламентарној скупштини ОЕБС-а, Венецијанској комисији и директору ОДИХР-а, у које је Танјуг имао увид, међународни секретар СНС-а Ана Брнабић оценила је да су се у Народној скупштини Србије догодили поступци без преседана, који су, према њеним речима, дубоко недемократски.

"Први пут у 35 година вишестраначке демократије у Србији, 19. новембра 2026. године, парламентарна већина коју чини Студентска листа изабрала је шест потпредседника парламента, при чему сви они представљају управо ту Студентску листу. Ово представља незабележено, недемократско преузимање руководећих позиција у парламенту од стране једне политичке групације", истакла је Брнабићева.

Она је навела да је Студентска листа, супротно устаљеној демократској пракси из претходне три и по деценије, одбила консултације са опозицијом и парламентарним странкама националних мањина о броју потпредседника и њиховој заступљености у руководству парламента.

Према њеним речима, тиме је онемогућено обезбеђивање политичког плурализма и пропорционалне заступљености грађана у руководству Народне скупштине.

"Као резултат тога, ниједан од шест изабраних потпредседника не представља једину опозициону странку која је тренутно у парламенту, СНС, која је освојила скоро 40 одсто гласова, односно близу 1,74 милиона, нити странке националних мањина, мађарске, бошњачке и албанске, које су заједно освојиле приближно 100.000 гласова", нагласила је Брнабићева.

Она је истакла да је ово први пут у историји вишестраначке парламентарне демократије у Србији да председник Народне скупштине и сви потпредседници долазе из исте политичке опције, оценивши да је реч о забрињавајућем тренду и озбиљном демократском назадовању у погледу политичког плурализма.

Брнабићева је подсетила да је током претходних 14 година, док је СНС била на власти, опозицији увек нуђена заступљеност у руководству парламента, без обзира на величину владајуће већине, која је у појединим периодима била и двотрећинска.

"Увек су имали између два и три потпредседничка места. Ово је била пракса и у периоду када су земљу водиле различите фракције Демократске странке, од 2000. до 2012. године, као и у време владавине Социјалистичке партије Србије, од 1991. до 2000. године", навела је Брнабићева.

СНС страхује од преузимања руководећих места у скупштинским одборима

У писму се упозорава и да је Студентска листа најавила наставак исте праксе приликом избора председника скупштинских одбора, који је предвиђен за следећу недељу.

Брнабићева тврди да су представници нове парламентарне већине обавестили СНС и политичке групе националних мањина да ће се и о тим функцијама одлучивати искључиво простом већином гласова.

"То значи да ће Студентска листа поново одступити од устаљене демократске праксе, према којој се руководећа места у кључним одборима препуштају опозицији, што служи као механизам контроле и равнотеже власти", истакла је Брнабићева.

Она је навела да су, током власти СНС-а, представници опозиције председавали одборима за европске интеграције, спољне послове, заштиту животне средине, културу и информисање, образовање, пољопривреду и здравство.

Према њеној оцени, одлуке нове већине представљају свесно одступање од демократске праксе јер се одређивање дневног реда, процедурална контрола и надзорне функције концентришу у рукама једне политичке групације.

Брнабићева: Председник Скупштине изрекао седам мера посланицима СНС-а

Указала је и на поступање новоизабраног председника Народне скупштине Александра Чупића, који је, како тврди, већ током првог сата након избора изрекао седам мера против посланика напредњака.

"Практично је изрекао меру, односно новчану казну, сваком посланику СНС-а који се јавио за реч. Међу санкционисанима су се нашли шеф посланичке групе Александар Вучић, заменик шефа групе Миленко Јованов и претходна председница Народне скупштине Ана Брнабић", навела је она.

Брнабићева је оценила да такво поступање представља "бескомпромисно ућуткивање опозиционих посланика и свих критичких гласова", које, према њеним речима, нема преседан у савременој политичкој историји Србије.

Она је подсетила да Студентска листа има 140 од укупно 250 посланичких места, али је истакла да апсолутна парламентарна већина не би требало да подразумева искључивање опозиције и националних мањина из руководства законодавног тела.

Позивајући се на мишљења Венецијанске комисије, смернице ОЕБС-а и ОДИХР-а, као и институционалну праксу држава чланица Европске уније, Брнабићева је навела да заступљеност опозиције у руководству парламента представља важан механизам демократске контроле.

"Апсолутна већина која већ првог дана заузме све значајне функције тиме јасно ставља до знања да намерава да влада без институционалних противтежа унутар самог законодавног тела. Студентска листа је дошла на власт на платформи обнове демократских институција, борбе против заробљавања државе и окончања концентрације моћи. Њена прва конкретна одлука у Скупштини, међутим, јесте учвршћивање сопствене концентрације моћи", истакла је Брнабићева.

Оценила је да европски партнери овакве поступке не би требало да посматрају као техничко питање организације парламентарног рада, већ као показатељ односа нове власти према демократским институцијама.

"Већина која одбија да опозицији омогући било какво институционално упориште у руководству Скупштине тиме већ одступа од стандарда за које тврди да се залаже. Прави тест за нову већину неће бити њена реторика о демократији, већ спремност да поништи овај преседан и успостави минимум заједничког парламентарног руковођења, у складу са европском праксом. До сада је, међутим, изабрала супротан пут", закључила је Брнабићева.