Црна Гора би након приступања Европској унији могла да буде подвргнута десетогодишњем пробном периоду, уз могућност продужења за још пет година, током којег би јој право гласа могло бити привремено суспендовано у случају кршења владавине права или опструкције заједничких одлука ЕУ, пише подгорички "Дан".
Лист се позива на бриселски портал "Политико", који пише да је Европска комисија првобитно је предложила пробни период од 15 година, али су амбасадори држава чланица начелно подржали компромисно решење од десет година, уз могућност петогодишњег продужења, на иницијативу Ирске, која председава Савету ЕУ.
Нови заштитни механизми, који би били дефинисани у преговарачком поглављу 35, осмишљени су како би се спречиле блокаде одлучивања унутар Уније, попут оних које је у претходном периоду спроводила Мађарска коришћењем права вета.
Према предложеном моделу, Црна Гора би од уласка у ЕУ формално имала право гласа, али би оно могло бити суспендовано одлуком квалификоване већине држава чланица, што би олакшало примену санкција у односу на постојећи члан 7.
Међу чланицама ЕУ и даље постоје неслагања око услова за суспензију права гласа, посебно због предлога да се као основ уведе и кршење принципа "искрене сарадње", за који поједине државе сматрају да је недовољно прецизан и да оставља простор за политичке злоупотребе.
Премијер Црне Горе Милојко Спајић оценио је да је одустајање од првобитне идеје да се новим чланицама одмах ускрати право вета важан успех, док је министарка европских послова Маида Горчевић поручила да заштитне клаузуле неће успорити план да Подгорица до краја године затвори преговарачка поглавља и до јуна 2027. потпише приступни уговор.
С друге стране, део опозиције и цивилног сектора упозорава да би овакав модел створио "чланство другог реда", док је известилац Европског парламента за Црну Гору Марјан Шарец идеју пробног периода оценио као неправедну.
Црна Гора планира да постане чланица Европске уније 2028. године, а предложени механизми могли би да постану модел и за будућа проширења ЕУ.