Србија и Балкан
Западна рањивост и руска економска супериорност: Изненађења током прве године сукоба у Украјини
Европска унија се, са друге стране, нашла под потпуном контролом САД, те је показала и војну неспремност
Прва година сукоба у Украјини донела је низ изненађења - од економске отпорности Руске Федерације и њене спремности да води дугорочни рат, па до западне "рањивости" и одбијања "незападног света" да се сврста против Москве, оцењено је на научној конференцији "Рат у Украјини: оно што знамо и оно што не знамо“.
На скупу у организацији Института за међународну политику и привреду (ИМПП) и Факултета безбедности размотрен је низ аспеката сукоба у Украјини, војних, економских и дипломатских, као и улога важних геополитичких актера, попут Кине и Турске.
Отварајући скуп, директор ИМПП-а Бранислав Ђорђевић истакао је да нико у овом тренутку не може да зна колико ће трајати сукоб, али да су последице на глобалном енергетском и прехрамбеном плану већ сада огромно бреме за човечанство.
Декан Факултета безбедности Владимир Цветковић нагласио је да су поједини процеси могли да се очекују након почетка конфликта, попут покушаја Запада да Руска Федерација буде третирана "одметничком државом" и да се дестабилизује изнутра, као и да ће доћи до солидарности унутар западног блока под вођством САД као хегемона.
"Међутим, догодило се низ изненађења, попут економске способности Руске Федерације да се одупре, с обзиром на интензитет западних санкција, а из те отпорности се створила и спремност Русије да води дугорочан рат, као и изненађујућа друштвена стабилност", иако је за њу плаћена велика цена, оценио је Цветковић.
Он је указао и на то да је изненађење и западна "рањивост", а Европска унија се нашла под потпуном контролом САД, али и показала војну неспремност.
"Нисмо могли да очекујемо да ће ЕУ у сваком домену радити против своје штете", истакао је декан Факултета безбедности, додајући да "оно што је потпуно неочекивано је да се две трећине држава у свету није солидарисало са Западом", да је одбило "наређења" и принцип "ко није са нама, тај је против нас".
Цветковић је упозорио да је Кубанска ракетна криза из 1962. година бледа сенка онога што нас чека, с обзиром на недостатак страха који постоји данас у односу на период равнотеже током Хладног рата.
Владимир Трапара, виши научни сарадник ИМПП-а, оценио је да изјаву америчког председника Џозефа Бајдена да "Украјина неће бити победа Русије" треба дословно тумачити, "тако да је циљ САД у украјинском сукобу спречити Русију да победи, док победу Украјине САД сматрају нереалном без директног уласка америчких трупа у рат, а могуће и штетном у случају неконтролисане дестабилизације Русије до које би довела".
Михајло Копања са Факултета безбедности оценио је да "овакав рат у Украјини заправо нико није планирао", истакавши да је "сукоб ненамерно ескалирао, од почетних стратешких замисли свих актера, у оно што је данас – рат изнуривања, принудних изолација и тоталне одбране".
"Ниједна страна није желела да дође до годишњице оваквог сукоба, али је ненамерно управо до тога дошло", подвукао је Копања.
На скупу су размотрене и концепције унутрашњег и спољашњег маневра у сукобу у Украјини, окршај западног и руског наратива, улога Вагнер групе, геостратешки значај Црног мора, енергетска безбедност и (не)могућност употребе нуклеарног оружја.
