Срби међу десет најстаријих народа у Европи

Најмлађе становништво у Европи имају Албанија са просечном старошћу од 38 година и Црна Гора са 39,4 година, говоре најновији подаци европског статистичког бироа "Евростата".

Најстарији грађани региона живе у Грчкој, у којој просечна старост становништва износи 4,1 година и Хрватској, у којој износи 45,4 година, преноси "Политика".

 У Бугарској је просечна старост 45,1 година, у Србији 44,1 година, док у Северној Македонији износи 41,1 година. Најмлађу популацију у ЕУ има Кипар, са просеком од 38 година, а најстарију Португал (46,8) и Италија (48).

Како истичу стручњаци "Евростата", просечна старост становништва Европске уније прошле године била је 44,4 године, што представља повећање од 22,5 године у поређењу са 2012. годином. У протеклих десет година средња старост становништва порасла је у свим државама чланицама ЕУ осим у Шведској, где је смањена са 40,8 ма 40,7.  

У Србији је свака пета особа старија од 65 година, а свака седма млађа од 15. Демографска статистика показује да је од 2002. године до 2020. године број деце у општој популацији смањен са 16 на 14,3 процената, док је број старијих суграђана за само 18 година повећан са 16 на чак 21,1 одсто.

Србија се налази на прагу демографске старости, а наталитет у нашој земљи најмањи је у последњих 10 година. Посебно забрињава податак да је број жена које се налазе у фертилном периоду (од 15 до 49 година) смањен за 2,4 одсто, што значи да је генерација жена које могу да постану мајке све малобројнија. 

Због оваквих трендова, пише "Политика", смањује се и број радно активног становништва од 15 до 65 година - са 67,3 у 2002. години на 65 процената у 2020. години.