Питање захтева тзв. Косова за чланство у Интерполу скинуто је са дневног реда скупштине извршног комитета те организације, сазнаје Танјуг.
Захтев Приштине је био у првом нацрту дневног реда који комитет припрема за Генералну скупштину у Бечу, али га у коначном нема.
Привремене институције у Приштини до сада су три пута подносиле захтев за чланство у Интерполу - 2010, 2015. и 2018. године.
2017. године, када је Скупштина одржана у Кини, јасно је назначено да захтев Приштине неће ни бити стављен на дневни ред, па су од кандидатуре одустали и Приштина и њени ментори.
Пријава је поднета, па повучена и 2019. године, непосредно пред почетак Генералне скупштине Интерпола у Сантјагу.
Неопходни услови државности
О пријему тзв. Косова се на Генералној скупштини Интерпола гласало само једном - 2018. године, када и поред подршке западних сила, Приштина није успела да издејствује чланство, а Србија је, уз помоћ Русије, Шпаније, Кипра, Кине, Белорусије и многих афричких земаља, успела да одбрани своје аргументе.
Био је то трећи официјелни покушај Приштине да уђе у Интерпол, глобалну асоцијацију која координира рад полиција.
Тада је донета и резолуција о јасним смерницама, процедурама и критеријумима за чланство у Интерполу, које подразумевају да земље које траже пријем морају да потврде да испуњавају "све неопходне услове државности".
Примера ради, Палестина је примљена у чланство, али, за разлику од тзв. Косова, она у УН има статус државе посматрача.
Приштинске власти су, те 2018. године, обезбедиле 15 милиона долара "прљавог новца" од шверца наркотика и миграната за куповину гласова на Генералној скупштини Интерпола, која се од 18. до 21. новембра одржавала у Дубаију, писале су "Вечерње новости".
Лист је пренео да су до тог податка дошле српске обавештајне службе, чије информације су показале да су у акцију биле укључене западне земље, предвођене САД, али и генерални секретар међународне полицијске организације Јирген Шток.
Како се наводи, "приштинска администрација иде дотле да су представницима држава чију подршку очекују купили луксузне аутомобиле и скупоцене сатове".
Обећања и претње
Управо су делегати САД, Велике Британије и других земаља током сесије у Дубаију салетали сиромашније делегације (некима су чак и платили боравак у Дубаију) како би их, обећањима или претњама, одобровољили да њиховом клијенту дају глас.
Бивши шеф београдске полиције Марко Ницовић тврдио је тада да су Рејмонда Кендала, човека који је 19 година провео на челу Интерпола, Албанци ангажовали још неколико година раније да лобира за њихов пријем у Интерпол, те да је и стављање приштинске кандидатуре на дневни ред у Дубаију, по његовим речима, Кендалов рад и допринос.
Секретаријат Интерпола усвојио је приштински захтев упркос чињеници да за чланство могу да аплицирају само чланице УН или посматрачи. Председавајући Интерпола Јирген Шток одбацио је захтев Србије и пет земаља чланица (Кина, Шпанија, Кипар, Аргентина и Суринам) да Генерална скупштина гласа о скидању с дневног реда изјашњавање о чланству такозваног Косова у овој институцији.
Против пријема тзв. Косова у Интерпол гласала је 51 држава, 68 је било за, а уздржано 16. После овог гласања приштинска делегација је демонстративно напустила скуп.
Већ су у Интерполу - на потерницама
Извештај немачке савезне обавештајне службе БНД из 2005. године, који је 2008. објавио "Викиликс", анализира криминалне активности на Балкану и детаљно наводи "главне играче на Балкану", међу којима су поред Џавита Хаљитија, Рустема Мустафе, Екрема Луке, некадашњи председник Косова Хашим Тачи и премијер Рамуш Харадинај.
БНД у анализи наводи да три "интересне" зоне на Косову и Метохији – Дреницу, Дукађини и Лаб – контролишу некадашњи припадници тзв. Ослободилачке војске Косова и да за њих ради око 20 мафијашких група.
Преко чланства у Интерполу, требало је да добију приступ информацијама, чиме би се отвориле неслућене могућности за злоупотребе и манипулације.
Посебна опасност би била могућност да било кога ставе на међународну потерницу, јер, по Статуту Интерпола, ако једна чланица некога стави на потерницу, једино она може да га скине.
Због свега наведеног, Ивица Дачић је цинично закључио да је "скоро цело руководство тзв. Косова већ у Интерполу – на потерницама".