"Ако они, Срби, траже Заједницу српских општина на Косову, ми тражимо своју заједницу у Србији, односно у 'прешевској долини'", поручио је посланик српске Скупштине Шаип Камбери из Вашингтона где се састао са америчким званичницима.
Камберијев пут у Америку платила је такозвана влада у Приштини и то баш у дану када су се у Бриселу одржавали преговори председника Србије Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија уз посредовање Европске уније.
У албанској делегацији, осим Камберија, били су и Ардита Синани, Рагми Мустафа, Фљора Ферати и Нагип Арифи.
Ова делегација састала се са копредседавајућим групе за албанска питања у Сенату Џонијем Ернстом, конгресменима Ручијем Торесом и Џимом Хајмсом.
У Сенату је под покровитељством Ернстове и сенатора Герија Питерса одржан "брифинг о долини" где су припадници ове делегације известили сенаторе о "системском кршењу основних људских права Албанаца у Србији".
Очигледно је да је Курти у Камберију нашао савезника за своје интересе и да покушава да направи паралелу између захтева о оснивању некакве заједнице Албанаца у Србији насупрот захтеву Београда да нема даљих преговора док не буде испуњен Бриселски споразум потписан још пре 10 година у којем се Приштина обавезала на формирање Заједнице српских општина.
Албанци из централне Србије се оградили од деловања Камберија
Председник Матице Албанаца у Србији Демо Бериша каже за РТ Балкан да Камбери, иако је у Скупштину Србије ушао као представник Албанаца из централне Србије, заступа интересе Куртија.
"Камбери у овом тренутку заступа само интересе Куртија и чини све како би постао реметилачки фактор у такозваној прешевској долини", сматра Бериша.
Бериша напомиње да Камбери нема подршку Албанаца у централној Србији, те да се Матица коју он води оградила од деловања Камберија, а исто је учинио и председник општине Прешево Шћиприм Арифи.
"У овом тренутку треба да се бавимо деловањем које доприноси помирењу Срба и Албанаца и побољшању положаја Србије у свету, а не рушењу. Мислим да и друге организације Албанаца у Србији треба да осуде деловање Камберија, као и друге партије Албанаца које делују и у прешевској долини. Арифи је поднео и кривичну пријаву против Камберија због злоупотребе новца који је добио од Куртија за пројекте на простору Прешева, Бујановца и Медвеђе", напомиње Бериша.
Наш саговорник истиче то што је Камбери, будући да је народни посланик у Скупштини Србије, отпутовао у Америку и шаље проблематичне поруке без консултација са Скупштином, без било каквог договора са ресорним одбором који се бави сарадњом са САД, па сматра би питањем Камберија требало већ на првој седници Скупштине да се бави председник те институције Владимир Орлић.
"Морају и други државни органи да се баве Камберијевим деловањем јер је оно супротно интересима Србије. Између осталог и тужилаштво би требало да се бави тиме шта он тренутно ради као посланик, јер има посебну одговорност", сматра Бериша.
По питању поруке коју је послао Камбери, Бериша истиче да је немогуће повући паралелу између Заједнице српских општина и општина са већинским албанским становништвом, као и да нема подршку Албанаца за своје речи.
"Камбери представља само своју партију и своје чланове, а нисам сигуран да га подржавају ни сви чланови његове странке", напомиње наш саговорник и додаје да Камбери нема капацитет којим би могао да подигне на побуну Албанце у централном делу Србије.
Бериша сматра да не треба потцењивати путовања Камберија у Америку, јер се удружење Албанаца у Америци потрудило да му обезбеди контакте са сенаторима.
"Не можемо посматрати то као наивно питање. Он активно ради на дестабилизацији централне Србије", сматра Бериша.
Позиција Србије у Вашингтону јача, нико не жели да се бави захтевима Албанаца
Аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за РТ Балкан каже да посета и захтеви албанске делегације Вашингтону нису изненађење, те да је било идеја да и Бошњаци траже удружење бошњачке заједнице у Србији на простору такозваног Санџака.
"Ова посета долази као тактички потез. Идеја је да се пребаци лопта, односно да Србија мора да се стави у дефанзиву и бави питањем Албанаца и Бошњака, како би се у преговорима отворио простор за Приштину. Заборавља се да постоји обавеза Приштине у међународном праву да формира ЗСО", каже Кесић.
Он додаје да је још пре проглашења независности такозваног Косова на Западу постојала идеја да је потребно обезбедити посебан статус аутономије за српску заједницу на том простор и додаје да не постоји наклоњеност Америке захтевима албанске делегације.
"У Вашингтону не постоји расположење да се проширује питање односа заједница мањина на простору Србије, зато што мисле да би то само искомпликовало питање нормализације односа Београда и Приштине. Вашингтон не жели никакво додатно оптерећење у преговорима", сматра Кесић.
На питање каква је тежина посете Камберија и албанске делегације Сенату, Кесић каже да ће они у Конгресу увек имати отворена врата уз подршку албанске заједнице и дела бошњачке заједнице у Америци.
"Спремни су да користе те своје односе које имају са члановима америчког Конгреса. Међутим, много је важније шта ће се десити у Стејт департменту и у Савету за националну безбедност, као и које поруке би онда послали носиоци извршне власти", наводи Кесић.
Наш саговорник каже да је ова посета одговор на потезе Србије у Америци, посебно на рад српске амбасаде која има састанке са члановима америчког Конгреса, а истиче да је недавно одржана велика конференција српске дијаспоре у Америци у организацији амбасаде.
"Мислим да у том контексту сви постају мало нервозни, јер се показују резултати српске стране у Америци. Постоји велико незадовољство у Сарајеву и Приштини око ставова САД. Они би желели да се Америка више укључи у питања на Балкану, а види се да Америка није потпуно укључена у вези са било којим питањем ни на КиМ ни у БиХ. Вашингтон је то препустио ЕУ, а Америка је ту да подржава оно што ЕУ покушава да оствари", каже Кесић и додаје да то ствара незадовољство јер су и Албанци и Бошњаци навикли да су Американци увек на њиховој страни.
Кесић сматра да ова посета не може имати последице по став САД, и напомиње да су Албанци много изгубили након промене на изборима, јер њихов лобиста Елиот Енгел није више у Конгресу, нити председавајући комитета за спољну политику.
"Осим што више немају особу која би могла да наметне теме у Вашингтону кроз Конгрес, Албанци немају подршку и због тога што су Конгрес и извршна власт опседнути питањима унутрашње политике и економије", напомиње наш саговорник.
Кесић сматра да је Србија сада има веће присуство и бољу позицију у Вашингтону него што је имала у последњих 10 година у односу на албанску и бошњачку заједницу у САД.
"Он су навикли да могу лако да дођу до чланова Конгреса и извршне власти, али како је Украјина постала горући проблем за Америку, више нико нема толико простора да се бави питањима неке регије где нема рата и која се налази на периферији америчких виталних интереса, попут Западног Балкана", закључује Кесић.