Подкаст "Локомотива": Како је нафта постала црно злато?

Средином 19. века, прва изворишта нафте пронађена су на простору Пенсилваније. Од тог тренутка, Америка полако почиње са изградњом инфраструктуре за експлоатацију овог енергента. Како антитраст закони нису постојали све до почетка двадесетог века, проналазак нафте пружио је прилику предузимљивим људима који су брзо градили монопол у преради и производњи нафтних деривата. Један од тих људи био је Џон Д. Рокфелер, чије је име и данас синоним за "нафтну" индустрију.

Истовремено, у Русији су пронађена налазишта нафте у Бакуу (у данашњем Азербејџану). Међутим Први светски рат и Октобарска револуција доводе до урушавања руске нафтне индустрије, чији ће развој добити нови замах тек у Стаљиново време.

            "У СССР-у је владало једно идеолошки обојено мишљење да је нафта ресурс прошлости. То је била идеја тог раног занесењачког комунизма. Бољшевици су сматрали да су ресурси будућности хидроенергија, угаљ и струја. Међутим, већ у време НЕП-а, Лењин је дозволио стране концесије. СОКАЛ, калифорнијски Стандард оил, требало је да уђе у Баку, али влада америчког председника Хардинга није признавала СССР, па је читав пројекат пропао", рекао је Јовановић, говорећи о сложености Лењинове Нове економске политике.

"Проласком кроз искуство Другог светског рата, Русија је напустила заблуде о алтернативним енергентима", закључио је Јовановић.

Хладноратовска епоха довела је до тога да се нафта и гас почну разматрати као инструменти геополитике. Нафта је била стратешки ресурс и пре Другог светског рата, будући да је била од кључног значаја за војску, али то није био случај са гасом.

"То мишљење је преовладавало до 1980. године. Али 1980. године у Америци изборе добија Реган. Тада је први пут руски гас окарактерисан као безбедносна претња по енергетску безбедност Европе. На на самиту Г7 земаља у Отави, Реганов државни секретар Александар Хејг упозорава западноевропске земље на руски гас. Хелмут Шмит, немачки канцелар, узвратио је аргументом да су европске земље направиле прорачуне и да је руски гас био најисплативија опција за Европу. Тада је први пут гас споменут у контексту геополитике", сматра Јовановић, уз напомену да то стање траје до данас.

Говорећи о Северном току, Андрија Јовановић је изјавио да је тај пројекат настао како би се избегле транзитне земље, које су као такве могле да постављају своје услове. Ту се као транзитне земље јављају Украјина и Пољска, од којих ниједна не жели више да буде у било каквој врсти аранжмана са Русијом. Ти системи гасног снабдевања прављени су као интегрисани системи, у склопу Источног блока, али у тренутку када су се појавиле власти "ненаклоњене" Русији у земљама на путу гасног транзита ка Европи, јавила се стратешка потреба за Северним током.

Шредер, Меркелова и Медведев су на отварању гасовода Северни ток 2011. у Лублину објавили да су Европа и Русија коначно везане "челичним пријатељством, за наредне деценије". Након кризе у Украјини, и дизања у ваздух гасовода Северни ток, Андрија Јовановић је изразио сумњу у то да у наредном периоду може доћи до такве сарадње Европе и Русије у пољу енергетике.

Локомотива се емитује сваке суботе са почетком у 19 часова.