Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак изјавио је за РТС да европски предлог о Косову и Метохији говори о нормализацији односа, а не о капитулацији.
Додао је да у споразуму не пише да Србија треба да се одрекне дела територијалног интегритета, те да је реч о фер и корисном предлогу за Србију и регион.
На питање да ли су нормализација и признање иста ствар, рекао је да је око тога треба Србија и "Косово" да се договоре.
Он је у интервјуу за РТС више пута рекао да Заједница српских општина мора да се формира и подвукао да "ако нема ЗСО, нема ни договора".
"То је већ било договорено 2013. и 2015. године, али ЗСО није формирана. Овог пута мора да се деси, и то на основу онога што је договорено", поручио је изасланик ЕУ.
Додао је да је предложено 15 постојећих европских модела за ЗСО "као инспирација, а не као алтернатива".
На питање да ли ће Заједница имати извршна овлашћења, одговорио је да о томе треба да разговарају две стране, али опет на основу већ постојећих споразума.
Лајчак је рекао да је европски предлог прихваћен у целини, али да сада треба разговарати о имплементацији.
"Наш циљ је да се договоримо о пуној имплементацији тог предлога", навео је он и додао да уколико би Београд и Приштина одбили да примене неке тачке споразума, "онда не бисмо имали договор".
Састанак у Охриду, напоменуо је, има за циљ да се Београд и Приштина договоре око испуњавања споразума који има толику подршку ЕУ какве се, како је нагласио, он не сећа у прошлости.
"Сви желе да имамо нормализацију и да ово подручје не може да постане тло за дестабилизацију", поручио је Лајчак.
На питање да ли сада као изасланик ЕУ сматра да је Косово саставни део Србије, пошто је до 2020. године као министар спољних послова Словачке заступао тај став, избегао је да да одговор, рекавши да није циљ да неко победи или изгуби.
"Циљ је да тражимо вин-вин ситуацију и да отворимо европска врата", поручио је изасланик Европске уније.
Говорећи о Европској унији и евентуалном чланству региона, навео је да је потребно да се мобилишу све проевропске снаге "јер та врата неће бити отворена заувек".
"БиХ није пример функционалне државе"
"Архитектура данашње Босне и Херцеговине је одлучена у Дејтону где је главни циљ био да се заустави рат. То треба поштовати, али ми данас нисмо у рату и не треба да тражимо ратна решења, већ функционална решења", поручио је Лајчак.
Навео је да БиХ није пример функционалне државе.
"Данас тражимо решења која су европска и која ће убрзати европски пут овог региона", додао је изасланик Европске уније.
Истакао је да у БиХ траје константна дискусија о надлежностима, те да једно мишљење заступа Сарајево, а друго Бањалука.
"То је главна дилема и ту треба наћи одговор који је прихватљив за три конститутивна народа. То је кључно питање за Босну и Херцеговину", рекао је Лајчак.
"Црна Гора на путу повратка нормали"
Црна Гора је досад највише напредовала на европском путу и има највише отворених и затворених поглавља.
"Промена власти 2020. године је здрава ствар, али чињеница да се Црна Гора од тада више бави собом, него европским реформама. Било је мало напретка на европском путу, а дошло је и до институционалне кризе јер нисмо имали функционални Уставни суд, Влада је изгубила већину у Скупштини, али верујем да смо на путу повратка нормали", уверен је Лајчак.
Додао је да би волео да види Црну Гору која ће наставити да напредује европском путу.