Мађари у Србији славе национални празник

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честитало је Мађарима 15. март, дан кад је 1848.године почела национална револуција и борба за ослобођење у Аустријском царству

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог честитало je припадницима мађарске заједнице и њиховим институцијама 15. март,  празник Мађара у Србији, дан када је 1848. године започела национална револуција и борба за слободу Мађара у Аустријском царству.

"Реч је о празнику Мађара којим се обележава 15. март 1848. године, када је на таласу револуција у Европи и у Пешти-Будиму избила и без крвопролића победила револуција. Са идеалима националног суверенитета и грађанске трансформације (Једнакост, Слобода, Братство) рођена је модерна парламентарна Мађарска", навео је министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов.

Он је подсетио да је циљ Мађарске револуције било окончање владавине Хабзбурговаца, као и стицање независности и успостављање уставног уређења.

"Зато се 15. март 1848. године сматра једним од најславнијим дана у историји мађарског народа и њихове жудње за слободом, који према Закону о заштити права и слобода националних мањина празнују и Мађари у Републици Србији", додао је Жигманов.

Како је истакнуто у саопштењу министарства, према броју припадника – 253.899, а према попису становништва из 2011. године, Мађари су најбројнија национално-мањинска заједница.

Највећи број њих живи на територији Аутономне покрајине Војводина, у осам градова или општина чине апсолутну или релативну већину, док је Суботица њихов образовни, културни и политички центар.

Највећи део Мађара је, како је навео Жигманов, римокатоличке, а мањи реформатске и евангеличке вероисповести.

"Чувајући свој националну самобитност у срцу Европе више од 11 векова, Мађари у Србији су данас национална заједница која има веома развијену мањинску националну инфраструктуру и спадају у заједнице која је највише интегрисана у друштво – од спорта, преко културе и науке, до политике. Образовање на мађарском се одвија од вртића до факултетског нивоа, имају дневни лист и целодневне радијске и телевизијске програме на матерњем језику, подручје културе је најразвијеније међу свим мањинским заједницама, а службена употреба мађарског језика и писма је на територију целе АП Војводине", рекао је министар, наведено је у саопштењу.

Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини и јединицама локалне самоуправе, како је истакнуто, и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова, од примене закона, преко материјално-финансијских средстава до мањинских сензитивних политика, како би Мађари у Републици Србији успешно наставили развијати своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.