Главни циљ европског споразума је да тзв. Косово добије признање и чланство у УН, а цена за то је аутономија Срба коју би добили, навео је професор на "Лондонској школи економије" Џејмс Кер-Линдзи, додајући да се нада да је Приштина спремна да плати ту цену.
"Овде је главни циљ да 'Косово' добије признање и коначно чланство у Уједињеним нацијама. Увек је било питање коју цену би морало да плати да би то постигло. Чини се да овај споразум поставља услове тог евентуалног прихватања. Аутономија за заједницу косовских Срба. Питање је да ли 'Косово' верује да је то цена коју вреди платити. Ја свакако мислим да јесте", рекао је Кер-Линдзи, коментарушићи европски предлог у интервјуу за "Албанијан пост".
На питање да ли би потписивањем европског предлога тзв. Косово добило де факто признање од Србије, Кер-Линдзи објашњава да у овом случају тако може да се тумачи.
"У овом случају, мислим да можемо да тврдимо да 'Косово' добија де факто признање од Србије. У ствари, може се тврдити да је Србија суштински прихватила да је 'Косово' од почетка изгубљено. Увек сам осећао да је њена кампања против признавања заправо била осмишљена да ојача њену позицију у било каквом разговору о коначном формалном признању. Сада се чини да је овај споразум, ако буде усвојен, још један велики корак ка коначном прихватању да је 'Косово' независна држава. Још увек предстоји пут, али мислим да ћемо видети формално признање", оценио је за албански лист Кер-Линдзи.
Професор и аутор књиге "Косово: Пут до спорне државности на Балкану" оценио је да Приштина треба да пристане на аутономију Срба у оквиру ЗСО.
"Видео сам доста глупости написаних о ЗСО. Многи су покушавали да је изједначе са Републиком Српском у Босни. Ово једноставно није случај. Постоји много, много облика аутономије широм света. Република Српска је само једна од њих", истакао је Кер-Линдзи, додајући да је то цена за коначно признање тзв. Косова.
Једина могућа алтернатива Заједници српских општина, према британском професору, је раздвајање тј. размена територија, где би север КиМ био припојен Србији, а тзв. Прешевска долина самопроглашеном Косову, што би значило да Србија да "своје за своје" и одрекне се дела територије.
"Увек сам веровао да је ово најбоља опција. Ово би омогућило обема земљама да реше ствар једном заувек. Косовски Срби на северу једноставно не желе да буду део 'Косова'. А 'Косово' мора да чини све врсте уступака да би их усрећило. Чини се да је много лакше пустити их да сами одлучују о својој будућности. Нека се придруже Србији. А ако то такође значи да албанске заједнице на југу Србије могу да се придруже 'Косову', онда то свакако има смисла као консензуални споразум", поручио је професор своје становиште, а онда додао:
"То је боље од бескрајних дискусија о аутономији. Наравно, неки би питали за Србе који живе у другим деловима 'Косова'. Али сви знамо да се те заједнице брзо смањују. Све у свему, ово изгледа као логичнији приступ. Међутим, идеју корекције граница одбацили су многи на 'Косову' и у Србији, као и неке западне државе јер се, по мом мишљењу, погрешно плаше да ће Босна бити дестабилизована. Међутим, знам да многи високи западни званичници приватно подржавају ту идеју", истакао је Кер-Линдзи.
Према његовом мишљењу, самопроглашено Косово не може тек тако добити столицу у УН, док Србија не пристане на то.
"'Косово' не може да уђе у УН док га Србија званично не призна. Тада је Кини тешко да се супротстави. Иако Русија можда још увек покушава, изгледало би чудно да то учини када Београд прихвати Косово. Из тог разлога и даље сматрам да би српско признање требало да буде главни циљ", закључио је професор.
Џејмс Кер-Линдзи, за крај, изразио је наду да ће тзв. Косово постати пуноправни члан међународне заједнице, а да ће француско-немачки план допринети томе.