Трећи пут у Европском парламенту биће организована манифестација посвећена хрватском кардиналу Алојзију Степинцу, личности чија је канонизација, увођење у ред светих, не без разлога, заустављена у врху Ватикана на последњем кораку – папином потпису којим би загребачки надбискуп постао светац.
Посланица ЕП из Хрватске Жељана Зовко биће 21. марта домаћин конференције "Блажени Алојзије Степинац – сведочанство вере, устрајности и наде".
На њој ће између осталих говорити монсињор Јурај Батеља, постулатор каузе за проглашење светим блаженог Алојзија Степинца, за којег је "непобитно да је надбискуп Степинац помогао српском народу, његовим владикама и његовим свећеницима и свима који су били у потреби". Учестоваће и историчарка Естер Гитман из САД-а за коју је Степинац "модел, он је узор хуманости и љубави према човеку без обзира којој вери или раси припада", човек који је много "доброга учинио за јеврејски и хрватски народ".
Што се тиче Степинчеве помоћи српским владикама и свештеницима, до јесени 1941. године свих девет епархија Српске православне цркве на територији НДХ остале су без својих епископа: једна је била упражњена, четворица епископа су протерана, а четворица су свирепо убијена.
После стравичне тортуре убијени су владика бањалучки Платон, као и митрополит дабробосански Петар и епископ горњокарловачки Сава, за које се ни данас не зна где им је гроб, док је загребачки митрополит Доситеј од последица повреда нанетих од усташа умро у Београду 1945. године. Претпоставља се да је само до краја 1941. убијено више од 190 свештенослужитеља српске цркве. Дакле, нејасно је, за почетак, којим владикама СПЦ је Степинац помагао кад таквих једноставно већ после првих месеци рата у НДХ није ни било.
Очекивало би се да ће човеку који је "толико доброга учинио за јеврејски народ" у најмању руку бити додељена медаља "праведник међу народима" Јад Вашема. Батеља је у једном интервјуу објаснио да је више Јевреја, али и појединих установа Републике Хрватске послало молбу да блажени Степинац постане праведник, али није било позитивног одговора из Јад Вашема.
Можда је све великосрпска или комунистичка завера или су начули понешто о масовним покрштавањима које је одобрио лично Степинац или о томе да је био на челу војног викаријата оружаних снага НДХ, војске која је директно учествовала у геноциду над Јеврејима, Србима и Ромима. И то је само мањи део његове ратне биографије.
Како је незванично најављено у медијима, због конференције у Бриселу реаговаће државни органи Србије који ће уложити протест због тог догађаја, али је мало вероватно да ће он бити отказан. То се није догодило ни када је у ЕП служена миса Степинцу 2018, ни када је приређена изложба у његову част 2016. године, оба наравно у организацији хрватских посланика ЕП.
Није неочекивано што ЕП даје простор за афирмацију Степинца, каже за портал РТ Балкан историчар Александар Раковић.
"У институцији где се може чути 'Слава Украјини', што је типичан поклич из нацистичког времена, не треба да чуди што дозвољавају конференцију посвећену Степинцу. Како сада кличу 'Слава Украјини', тако могу у неком моменту да вичу и 'За дом спремни'. Њих конкретно баш брига што се Хрватска и даље труди да фалсификује своју прошлост", каже Раковић.
Говорећи о Степинцу, наш саговорник истиче да је реч о личности која је била духовни поглавар НДХ.
"НДХ је била у целини један психотични режим повезан са римокатоличким клерикализмом који је уништавао Србе, Јевреје и Роме. Преко прања биографије Степинца, Хрвати и црква у Хрвата имају намеру да направе први корак ка фалсификовању сопствене историје и скидања стигме са Хрвата и хрватске цркве. А она је научно доказана, не само у Европи и Северној Америци, већ такође и у Израелу: НДХ је спроводила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима", напомиње Раковић.
Чест аргумент заговорника Степинчеве "светости" јесте да је он спасавао Србе и Јевреје, да постоје писана лична сведочанства о томе, као и да су неки од спасених његовом руком желели и да сведоче на судском процесу који је комунистичка власт водила против њега.
"То су само појединачни случајеви, из ко зна којих разлога су се догодили. Има докумената да је црква у Хрвата тражила да се према затвореницима хумано поступа, али они нису захтевали од НДХ да стане са геноцидном политиком. То су неке маргиналне појаве које не могу да доведу у питање праву природу тог психотичног режима у којем је учествовала и хрватска Католичка црква. На крају крајева, папа Франциско би потписао канонизацију Степинца да она до краја није оспорена", каже Раковић.
Како додаје, Хрвати тему Степинца, и на овај начин између осталог, одржавају живом, покушавају да добију опште признање за оно што су већ обавили код куће где, како истиче, Степинца славе као историјску личности уграђену у модерни идентитет чије име носи десетине школа, па и вртића, бројне улице и тргови.
"Хрвати неће стати, чекаће неку другу прилику, нису дозволили да та тема пресахне и да прихвате пораз који им је нанео папа Франциско непотписивањем Степинчеве канонизације. Хрвати иду даље ка свом циљу а то је канонизација Степинца и на тај начин амнестија и цркве и НДХ због геноцида који су учинили", истиче Раковић.
Хрватска је, иначе, почетком марта преузела председавање Међународном алијансом за сећање на холокауст (ИХРА) и као главни приоритет свог председавања навела борбу против искривљавања сећања на холокауст и очување сећања на те догађаје. Да ли би у то сећање могли да уметну и овакву слику Степинца какву проносе кроз Европски парламент?
"Мислим да од тога нема ништа јер то Јевреји неће да прихвате. Не верујем да ће дозволити таква тумачења прошлости и улоге Степинца. Њихови водећи научници који су се бавили питањима Холокауста били су згрожени могућношћу да Степинац буде проглашен за светитеља", образложио је Раковић.
Могућност да се то догоди забринула је и Српску православну цркву. На самом крају процеса канонизације, када је остало још само да папа одобри уврштавање у ред светих Католичке цркве кардинала Степинца, патријарх Иринеј и чланови Светог архијерејског Синода упутили су 2014. године писмо папи Франциску у којем су затражили да поново размотри одлуку о канонизацији и узме у обзир аргументе СПЦ које су изнели на неколико страна.
"Сувише често се Степинац приказује као немоћан и изолован појединац који је чинио што је могао да помогне и као човек који није имао власти над својим свештенством", констатује се у писму архијереја СПЦ.
Признаје се да у делу српске јавности и историографије има и неких претераности када је у питању тумачење улоге загребачког надбискупа, да он није имао моћ да руководи и наређује војно-полицијском и политичком апарату НДХ и да је било случајева његовог заузимања за поједине Србе и Јевреје. Али се напомиње, истине ради, да је "кардинал Степинац свесрдно подржао стварање НДХ, обасуо је похвалама њено вођство и вишеструко учествовао у стварању атмосфере нетолеранције".
Наводи се и да је подржао прозелитизам и покатоличавања те је око 250.000 покатоличено у тим страшним годинама.
Није протестовао, него је ћутао када су свирепо убијени српски архијереји, више стотина православних свештеника и више стотина хиљада православних верника, написали су тада епископи СПЦ папи Франциску.
Ћутао је и на убиства оних који су примили католичку веру, покушавајући да на тај начин спасу голи живот, али и на стравична страдања деце у НДХ, највише у логору смрти Јасеновац, где се процењује да је убијено око 35.000 малишана, како се наводи у писму Синода СПЦ.
Истиче се још да Степинац никада није осудио усташки режим, а цитира се и његово писмо министру унутрашњих послова НДХ Андрији Артуковићу у којем тражи да се "жидовски и слични закони (мере против Срба и друго) проводе тако да се у сваком човеку поштује личност и човечије достојанство".
Сам закон који је значио смрт за десетине хиљада људи не доводи се дакле у питање, већ се говори о поштовању личности. "Ако се не ради о цинизму, сигурно је реч о стравичном компромису", констатовали су српски архијереји у свом писму папи.