Све три особе из Босне и Херцеговине које су стављене под санкције Сједињених Америчких Држава понашале су се "антидејтонски", а одлуке о увођењу санкција донели смо на основу темељно прикупљених доказа, изјавио је Џејмс О'Брајен, шеф Канцеларије за координацију санкција при Стејт департменту.
Министарство финансија САД јуче је на листу санкционисаних појединаца додало бившег директора Обавештајно-сигурносне агенције (ОСА) Османа Мехмедагића, директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) Републике Српске Драгана Станковића и Едина Гачанина које повезује са трговином дрогом и другим тешким кривичним делима.
О'Брајан је рекао да САД раде на томе да се осигура исправно функционисање јавних институција и да се јавне институције не користе за политичке интересе јер је то од кључне важности за БиХ која је жели да постане чланица Европске уније и НАТО-а.
Говорећи о Мехмедагићу казао је да је он злоупотребио јавну институцију у корист једне политичке странке што је, како је навео, неприхватљиво и подрива Дејтонски мировни споразум.
У случају Станковића истакао је да је он покушао да преузме имовину државе која припада свим грађанима БиХ како би о њеној будућности одлучивао један ентитет, односно једна политичка странка и "то је суштина антидејтонског понашања".
Када је у питању Гачанин, он је наводно био укључен у бројне криминалне активности, иако се, каже О'Брајен, томе није посветила пажња у медијима у БиХ.
На новинарско питање како је могуће да се Мехмедагић нашао на тој листи иако је имао прилично добре доносе с САД, што и сам тврди, О'Брајен је казао да се одлуке доносе након дугог истраживачког процеса, као и да се ништа не дешава "преко ноћи".
"Велики број људи надзире те процесе. Нико не би требало да буде изненађен, а истовремено та листа циља на појединца. Нећемо ову одлуку јавно објашњавати. Уско сарађујемо са институцијама које су заинтересоване стране и делимо информације. Можда ће бити додатних корака везаних за ове информације, али их не могу предвидети. То је нешто што функционалне институције раде. Погледају доказе и подузму одређене кораке", појаснио је дипломата.
Уз новинарску констатацију да је већ много држављана БиХ под америчким санкцијама које нису донеле резултате, О'Брајен је рекао да санкције саме по себи нису довољне, него су само део политике.
"То значи да ако појединци желе нешто да употребе за личну корист - морају да се суоче са последицама. Знамо да систем недовољно функционише, БиХ жели да се приближи Европи, а врста реформи које ће омогућити то, захтеваће решавање питања који су узроковали они који спречавају тај пут", навео је О'Брајен.
Они су ти, закључио је О'Брајен на брифингу са новинарима у Сарајеву, који треба да кажу да не желе лидере који раде на овакав начин, а такође је и на лидерима у пословној заједници да одлуче да неће пословати на имовини која је отуђена од државе као што то чине власти Републике Српске.