Србија и Балкан
РТ Балкан анализа: Шта се очекује од сутрашњег састанка у Охриду и да ли Запад прети празном пушком?
Предстојећи разговори у Охриду биће наставак притисака на Србију да призна "Косово", то је кључна и једина намера преговора, каже за РТ Балкан Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу
На сутрашњем састанку Београда и Приштине у Охриду неће се тражити потписивање европског плана, него ће главна тема бити решавање статуса Срба и њихово учешће у изборима на КиМ, оцењује за РТ Балкан аналитичар Дејан Вук Станковић. Додаје да без обзира на то треба веома озбиљно схватити претње Запада изолацијом и немирима упућене страни која би евентуално саботирала споразум.
"Немам очекивања од сутрашњег састанка у Охриду, зато што је то 'ритуални' састанак који треба да пошаље поруку да постоји дијалог и да се бриселска администрација ближи коначном решењу. Уљуљкују се у причи да ће иницијатива ЕУ бити успешна, што им је у овом тренутку потребно имајући у виду да сада немају неки реалан политички утицај", каже наш саговорник и додаје:
"Сутра се неће тражити потписивање европског плана, већ ће главна тема бити решавање статуса Срба и њихово учешће у изборима на КиМ".
Остаје дилема по питању тачака предлога европског споразума за КиМ које се тичу регулисања међународног статуса КиМ, објашњава аналитичар.
Станковић истиче да је једино практично питање о којем верује да ће се расправљати - како убедити Србе да учествују на изборима односно, како тражити формирање ЗСО без Срба на челу четири општине на Северу КиМ.
"Централно политичко питање и практична дилема састанка биће учешће Срба на локалним изборима. Улог је велики: без Срба у органима власти нема разговора о ЗСО, а са друге стране повлачење Срба из институција је закомпликовало њихов статус", каже Станковић.
"Србија ће после овога имати једну озбиљну практичну дилему шта ће са Србима на КиМ, јер Албанци сада ово могу да користе као изговор да када нема Срба на челу четири општине на северу КиМ - нема потребе да постоји ЗСО у формату који Срби траже. Биће, наравно, компликованије него што је било, напетије и опасније. То су тачке где се очекује екслација коју је Курти свесно мапирао", оцењује Станковић.
У прилог његовој тези о могућим темама разговора и епилогу говори и јучерашња изјава америчког изасланика у Приштини Џефрија Ховенијера, који је навео да су фокус и очекивања САД да се постигне договор у Охриду 18. марта, након чега би све партије учествовале на априлским изборима на северу Косова и Метохије, укључујући и српске.
Када су у питању притисци, претње изолацијом и могући немири на улицама, које би Запад подржао, Станковић сматра да су претње упућене у више наврата и од више званичника ЕУ и САД озбиљне и треба их посматрати тако.
"Запад може да стопира инвестиције и вероватно ће то урадити ако буду морали. Они јасно и недвосмислено најављују да ће активно учествовати у рушењу са власти политичког актера којег буду сматрали кривцем за евентуални неуспех француско-немачког плана", истиче наш саговорник и додаје:
"Такву поруку послао је и изасланик ЕУ за дијалог Мирослав Лајчак, који је поручио да ће ићи фронтално на онога којег буду сматрали за кривца: политичком и економском изолацијом, а након тога и петооктобраским сценаријом и насилним свргавањем власти, што се лако може догодити, било у Београду или у Приштини".
Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу каже за РТ Балкан да је сутрашњи састанак уједно и наставак притисака на Србију да призна тзв. Косово.
"Предстојећи разговори у Охриду биће наставак притисака на Србију да призна 'Косово'. То је кључна и једина намера свих преговора, ма како се они 'паковали' и ма шта говорили", истиче Деђански.
Према његовом мишљењу, изасланици ЕУ за дијалог Београда и Приштине држаће се неких посредних и измишљених формулација, али циљ је један, а то је признање.
Претње са Запада, и Деђански као и Дејан Вук Станковић, види као реалну опасност и нешто на шта су ЕУ и САД спремне.
"Порука да она страна која не прихвати план мора да буде спремна на протесте и незадовољство 'узроковано економским санкцијама' показује да су спремни и да финансирају и директно се умешају у довођење оних који би прихватили све њихове предлоге", наводи наш саговорник и додаје:
"Мислим да ће Запад морати да се прилагоди новој реалности у свету хтели то они, или не. У новој реалности они више нису у могућности да у Србији доведу било кога на власт, нити да икога насилно свргну, јер се садашња власт бави националним интересима и народ то препознаје. Када то схвате - неће бити проблема".
Перишић: Запад да прихвати чињеницу да је економија у Кини, а енергенти у Русији
Професор геополитике Срђан Перишић, на другој страни, тврди да Запад прети празном пушком када је у питању економска изолација стране која евентуално буде саботирала споразум. Светска економија је у Кини, каже он, а Русија залихе сировина и енергената, тако да су претње изолацијом чиста глупост.
"Прете економском изолацијом оној страни која буде саботирала план као да су једини у свету који имају новац и енергенте. Они још живе у униполарном свету када су САД и ЕУ диктирале и међународно-политичке и међународно-економске токове. То време је иза нас", наводи професор Пришић и додаје:
"Данас економија и новац нису на Западу, већ се тежиште увелико из атлантског региона који обухвата западну Европу и Северну Америку пренело на Кину. Она диктира економске токове, а не ЕУ која није значајна за економију у свету. Енергетске и сировинске токове, који су, такође, економски диктира Русија, која је у томе водећа сила".
Када би Запад Србију покушао да изолује економски, објашњава наш саговорник, то би се срушило као кула од карата.
"Србија увек има коме да се окрене у таквој ситуацији економског притиска. Сетимо се 1906. године и царинског рата Србије и Аустроугарске. Сав извоз Србија је имала у Аустроугарску, а када је то онемогућено - Србија се окренула другим тржиштима, па је из тога чак и профитирала", подсећа Перишић.
Све те претње морамо да одбацимо, поручује професор геополитике, јер се, према његовом мишљењу, заснивају на лажним наводима.
Запад Србији не може ништа да учини, осим ако се Београд не препадне. Није ово ни '91, ни '99, а ни 2004. година, када су били на врхунцу моћи, а чак и тада се Србија одупирала и опстајала.
"Више немају полуге утицаја, па отпадају претње и нередима које би Запад подржао. У Србији нема услова за обојену револуцију као нпр. у Украјини, Грузији, Молдавији и сличним земљама, јер Србија није дубоко подељено друштво. Те поделе које погодују организовању нереда од споља морају бити минимум 50:50, дакле унутрашње и дубинске, идентитетске, а не дневно-политичке, какве су данас у Србији", подвлачи Перишић и додаје:
"Пети октобар је био организован од стране западних служби и глобалистичких фондација 2000. године и никада више се не може поновити. Срби су се толико освестили да не могу двапут у исту воду ући, ако смо преварени 5. октобра не можемо бити преварени опет на исти начин".
Међутим, западни званичници задали су јасне рокове за решавање питања КиМ, који се, на волшебан начин, поклапају са роковима које су задали Украјини за победу над Русијом. То постављање рокова, оцењује Перишић, говори да Запад губи конце на свим пољима.
"Габријел Ескобар је коначно и рекао да је јесен рок када план мора да се реализује, односно имплементира француско-немачки предлог, што се негде поклапа са жељом Запада да Кијев порази Русију и покрене офанзиву. Украјини су, такође, дали рок до краја године", каже Перишић.
"То јасно говори да Запад губи на свим пољима: и економском и политичком, а и војном (у Украјини). Због тога желе у Србији да зауставе глобални пораз који доживљавају", наглашава Перишић.
Како каже, све је то повезано и не можемо издвојити француско-немачки план из глобалне ситуације.
Према његовом мишљењу, преко питања Косова и Метохије Запад увлачи Србију у сукоб. Главни циљ, како каже, није ни чланство тзв. Косова у УН, нити признање, које чак и не траже, већ чланство јужне српске покрајине, али и Србије у НАТО.
"Како је у Србији јавност препрека за чланство у НАТО, о томе се чак и не говори. На другој страни, на КиМ већ постоји НАТО база, а када би постали чланица Алијансе, не би било препреке за четири европске земље чланице да признају независност и онда ту Србија више ништа не би могла да учини", закључује Перишић.
