РТ Балкан у Кучима: Запад се много меша, најбоље да кажу кога да ставимо за председника

Кад су оно 2020. у августу, у Црној Гори били избори, исто судбоносни и историјски, пресудни, као и ови сад, у Кучима, у тврдом камену и међу још тврђим људима, ситуација је била, мало је рећи, затегнута. Ускомешало се било у свакоме ко у тврдом кршу живи или преживљава, као да су избори питање – живота и смрти.

А, некима су и били.

У центру села Убли, сећам се, три кафане. У једној седе "наши", у другој "њихови", у трећој нисам баш схватио, ко се окупљао у те дане пред изборе. Обичних дана, кад нису избори, у селу се, иначе, и није толико гледало ко и где, са ким седи, ко са ким пије ракију.

Пред изборе, знало се...

Време литија

Било је то време литија, из Убла претходних месеци људи су пет или шест, седам, можда и десетак пута што колима што пешице ишли до Подгорице, у одбрану светиња, а један старији мештанин, мало даље од центра села, испричао ми је, док су му унуци пристигли из града прилазили и љубили га у руку, да се у селу опасно закувало и загужвало и да се не зна шта ће бити у недељу.

Поносан што је и он, онако стар, четири пута, мало пешке, мало колима, ишао у Подгорицу, пред саборни храм, на одбрану светиња.

Не зна се ни сад шта ће бити у недељу. У селу ситуација скоро па иста, као и пре три године. Уместо три, сада су две кафане, у једној опет седе "наши", у другој "њихови" , расправљају шта ће бити у недељу...

"И исто је и није исто као што је било пред 30. август 2020. Народ се сад, после тих избора, мало ослободио. Ми смо овде 30 година били у ропству, 30. августа је попустило", каже данас у центру Убла, у центру Куча, мештанин Бранко Бојовић.

Бојовић сем овог мисли и да се народ поприлично, за ово година освестио, схватио шта се дешава и да у недељу не би требало да буде дилеме за кога гласати.

"За 30 година добијали и имали су само тајкуни и они који су били са њима, народу – ништа. Сад, не видим ни један разлог ко би га подржао и због чега би га подружао. Ево, наведите ми и једну велику државну фирму која сад ради... Увео је државу у НАТО, народ ништа није питао, а зна се да смо ми овде убек били за Србију и за Русију. Онда, ни то да не заборавимо, признали су Косово, одвојили нас од Србије, и све то треба имати у виду кад се одлучује за кога гласати", каже Бранко.

Тробојка на потпорном зиду

Негде на пола пута од Подгорице до Убла, велики потпорни зид са десне стране пута офарбан је у тробојку. Кад су биле литије, зид је виша пута бојен у црвено, плаво и бело, током ноћи неко би га префарабао у бело, онда би га момци из Куча префарбали у тробојку и тако више пута... Пред ове изборе на зиду је поново тробојка.

Истина, неко је преко тробојке црним словима, латиницом написао "посрбице", а поред је и неколико непристојних порука.

Мало даље преко једног избледелог саобраћајног знака неко је написао црвеном фарбом слово "Z".

У Бојовића кафани у Ублу на зиду је српски грб са четири "С", поред слика Младића, па две слике Караџића, поред слика Милошевића, па Павла Булатовића а на зиду, на почасном месту је и велика урамљена слика на којој су председници Србије и Русије Александар Вучић и Владимир Путин.

Преко пута кафане, на великом, тробојкама закићеном билборду су Свети Сава и митрополит Амфилохије и велика слика литија испред Саборног храма у Подгорици. Знак да се у  Кучима поносе литијама и својим учешћем.

Пар улица даље, и Свето Павићевић из Убла, Куч од главе до пете, коме су 64 године, пред изборе је прилично љут. Прво на међународну заједницу.

"Запад се, брате мој, много меша. Не знам ни што расписују изборе, што правимо трошак, најбоље би било да њих питамо кога ћемо ставити за председника, они кажу ко се њима свиђа, поставимо га и то је то", вели Свето.

И Павићевић потврђује да је ситуација у селу, што би рекао Дритан Абазовић, нешто релаксиранија него што је била пред изборе 30. августа 2020. године. Каже, и по Кучима се протурају разне гласине, ко се са ким договара, ко са ким преговара, ко ће за кога гласати, а све се то, по њему ради, само да се унесе смутња у народ. Да се народ обесхрабри.

"Ја једно знам, ДФ се са Милом помирити неће, са неким из ДПС-а можда хоће, са онима који се нису огрешили о закон, али, са Милом неће. Како да се помиримо кад нас је 30 година прогањао и шта све радио од нас", каже Свето.

Падне понекад реч, прек поглед

Пред изборе 2020. у кафани код Бранка Бојовића мештанин Борис Мијовић причао ми је како су из Куча претходног дана, на плус 30 и кусур степени ишли пешице у Подгорицу, да покажу ко су и за кога су.

"Кучи увек гласају како треба. Овде је обичан народ за опозицију. А, сад, што се села тиче, има подела, оне су тихе, промени се однос између људи пред изборе, али, те наше односе примећујемо само ми, то нико са стране види. Падне понека реч, понеки преки поглед, али, срећом и Богу хвала, ништа опасно", причао ми је тада пред кафаном у којој се окупљају "наши", односно "њихови", како већ ко гледа, мештанин Борис Мијовић.

Иза те кафане, био је тада и кошаркашки терен и на њему табла са четири "С".

Мало даље, имењак Света Павићевића, стари Свето Павићевић, коме је тада било 95 године дочекао ме као да сам дошао из – Хиландара!

"Из Србије, из наше братске Србије", зграбио ме још с врата у загрљај иако су тада мере против короне увелико биле на снази и било забрањено свако грљење или поздрављање.

"Чуо си за Марка Миљанова? Јеси. Онда да ти рекнем – кад је умирао река је: "Сретан сам што умирем као Куч, а несретан што се нисмо уједнили са Србијом`. И још да ти речем, они што су 1918. гласали у Подгорици за уједињење са Србијом су најбољи Црногорци, со нашег народа. Ови данас што говоре да је Црна Гора била у ропство под Србију – лажу", испричао ми је тада Свето.

Преминуо је прошле године у 97-ој години живота, а његова појава и његове речи у оном кршу се не заборављају лако.

Шта би рекли Милу да га виде?

На широком тргу пред оне две кафане неки од мештана, ближе "нашој", рекли су ми тада да би Милу Ђукановићу, е да га сретну, рекли у брк да му оно што чини и што ради – не ваља.

"Завадио је народ, бојим се да шта ће бити сјутра или прекосјутра, јер је Мило на све спреман само да не преда власт, он је и раније губио, али власт није дао", рекли су ми тада у Ублу.

Онда су ме замолили да ја њима причам "како је у Србију, шта ће бити са Косовом".

Био сам тада и до оне кафане у којој седе "њихови". Испред ме дочекао један старији човек, сед, мрко ме погледао кад је чуо да сам из Србије, убрзо су пред кафану стигла и патролна кола полиције...

"Ја бих да чујем шта ви велите око избора ових...", покушао сам да га одобровољим.

"Нећу ни реч да вам кажем, ви сте најгори од свих", рекао ми је.

"Што сам најгори, ја сам поштен човек, никад никог преварио...", бранио сам се испред кафане у сред Куча Марка Миљанова.

"Ама, чули ти мене, ви сте најгори"...

И, ту се наш дијалог завршио.

Док се народу не дирне у веру...

И Свето је, пет пута, кад су биле литије, ишао пешице од Куча до Подгорице да брани светиње и није му због тога жао.

"Због тога ми није жао, једино ми жао што због Здравка Кривокапића што испадосмо наивни. Ја сам га овде примио, дочекао, угостио ко чоека, а видели сте шта би и шта учини", каже Свето. 

И данас би каже, и он и народ из Куча, они који су ишли пре три  - четири године, поново на литије ако затреба и поново пешке у Подгорицу.

"Док се народу не дирне у православље, у веру, у зеницу ока, све је реду. Све док се та линија не пређе. Ево, ја сам врло миран човек, али, кад је пре неколико година било речи да Мираш дође овде у  нашу цркву у Куче, рекао сам им: `Да би дошао до цркве Мираш нема другог пута него мора поред моје куће. А ако га видите да је прошао и дошао до цркве, то значи да сам ја погинуо, да ме нема`", вели Свето Павићевић.

После 30. августа, из Куча су још једном ишли пешице у Подгорицу, на сахрану блаженопочившем митрополиту Амфилохију.

Три месеца после избора док су се победници још надгорњавали око састава владе и тога шта би прво требало у урадити, у Кучима се већ назирало помало разочарења. Мештани су се присећали ноћи 30. августа, прославе победе, наде која је изненада рођена...

"Кад ме питаш шта се променило за три месеца, рећи ћу ти овако – овде је до 30. августа била катастрофа. Мени су неки претили да ћу после 30. августа на тракторској приколици у Србију. Ако неке промене има од тада до данас, онда је да таквих претњи више нема", испричао ми је тада у кафани у центру Убла мештанин Раденко Мијовић.

Шта ако победи Мило?

И тада се Свето Павићевић присећао како су Здравка у селу дочекали као Његоша.

"Јесте нешто боље него што је било , али, да се много променило није. Најискреније ти кажем, ми тада нисмо мислили да ће бити овако. Гласали смо за људе од којих смо се надали да ће нешто променити, у Влади би требало ставити Кнежевића, Вучуровичћа, Мандића, Медојевића", причао је тада Свето.

На питање шта ће бити ако у недељу или 2. априла поново победи Мило, Свето нема одговора. Остане нем пред том чињеницом.

"Пола његових људи сада је или под истрагу или у затвор. Гледам ових дана Дритана Абазовића... Не зна се шта су преко медија он и Алекса Бечић један другом говорили, сада, Абазовић, видим, вели: `Алекса је мој брат`", вели Свето.

И Бранко Бојовић који држи кафану у центру Убла на питање шта ако у недељу поново победи Мило, прво врти главом, а онда вели да би то "била велика несрећа, наша у Црној Гори".

"Ја у то не могу да верујем. Требало је на изборе ићи са једним канидатом, па био то Андрија, Алекса, Јаков... Да се то десило, Мило не би ни излазио на изборе. Зашто се нису договорили, не знам, због сујете, борбе за власт... Народ је љут што се то није десило", каже Бранко Бојовић.

Шта се још променило, а шта остало исто у Кучима од избора 30. августа до данас и пред ове изборе.

"Још се нисмо помирили. То што треба да се деси не дозвољава Запад, да смо јасни. Мило је током кампање мало говорио о томе,  последња реченица у наступу на телевизији била ми је да ће покренути разговоре са ДФ. Одмах су се побунила његови пулени, Драгиња и рекла да од тога нема ништа, да то неће дозволити", речи су Света Павићевића.

Дан пред изборе, још једне историјске, судбоносне и пресудне, у Кучима, истина је, нико није миран. Сви стрепе, боје се шта би се сутра могло догодити и какве ће вести у недељу увече стизати из изборних штабова.