Шта је договорено јуче у Охриду: Ђаво у детаљима и календару

Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ саопштио је синоћ, после целодневних преговора у Охриду са председником Србије Александром Вучићем и премијером тзв. Косова Аљбином Куртијем, да ”Европска унија поздравља што су се стране данас договориле о имплементацији Споразума о путу нормализације односа између Косова и Србије, који је предвиђен да постане интегрални и обавезујући део европских путева једне и друге стране”.

Спољнополитичка служба ЕУ објавила је и Имплементациони анекс наведеног споразума, који ни на претходном састанку 27. фебруара у Бриселу, а ни јуче у Охриду није потписан, а иначе предвиђа де факто српско признање самопроглашене независности јужне српске покрајине.

”Овај Анекс представља саставни део Споразума”, наводи се у документу објављеном на сајту ЕУ, и напомиње: ”Косово и Србија у потпуности се обавезују на поштовање свих чланова Споразума и Анекса, и на имплементацију свих својих обавеза које проистичу из Споразума и овог Анекса експедитивно и у доброј вери.”

У Анексу се, међутим, као конкретне обавезе двеју страна, спомињу само спровођење Декларације о несталим особама која је испреговарана у оквиру дијалога под покровитељством ЕУ, имплементација члана 7 Споразума (од 27. фебруара) у вези са самоуправом српске заједнице на ”Косову” (”у складу са релевантним ранијим договорима из дијалога, како их је утврдио ЕУ посредник”), те члан 9 тог (непотписаног) Споразума од 27. фебруара о донаторској конференцији у року од 150 дана, с тим што је наглашено да ”никакве расподеле средстава неће бити пре него што ЕУ утврди да су све одредбе Споразума у потпуности имплементиране”.

Обраћајући се медијима касно синоћ, Жозеп Борељ рекао је да је ”циљ био да се Косово и Србија договоре како да имплементирају Споразум, прихваћен на састанку 27. фебруара у Бриселу… То значи – који практични кораци треба да се предузму, до када, ко и како. Често се каже да је ђаво у детаљима, па, понекад је ђаво у календару, у распореду, у избору тренутка.”

”Морам да признам да смо испрва предложили амбициознији и детаљнији предлог Анекса. Нажалост, стране нису могле да постигну договор о овом детаљнијем предлогу”, открио је Борељ.

”Ово није учињено због тога што, с једне стране, Косово није било флексибилно у односу на садржину, а са друге стране због принципа које је Србија раније саопштила, да неће да потпише, иако је потпуно спремна да имплементира”, навео је шеф ЕУ дипломатије.

”Како би се избегле ове околности, изнели смо низ креативних предлога и око потписа и око садржине, али стране нису биле у стању да пронађу обострано прихватљиво решење амбициозно колико смо ми предложили”, рекао је Борељ, и додао да се ”Анекс и Споразум сматрају усвојеним кроз моју изјаву која ће бити објављена”.

У тој изјави, како је већ цитирано, ”Европска унија поздравља што су се стране данас договориле о имплементацији Споразума о путу нормализације односа између Косова и Србије, који је предвиђен да постане интегрални и обавезујући део европских путева једне и друге стране”.

”Неиспуњавање обавеза носиће последице”, припретио је Борељ.

Аљбин Курти рекао је пак да ”ово није завршни договор, али споразум је прихваћен, као и данашњи анекс. Председник Србије бежи од потписивања споразума, а он је де факто признање. Сад имамо анекс како ћемо га реализовати. За нас је прихватљив овај договор – ја не бежим од потписа.”

Треба напоменути и да је Базични уговор Источне и Западне Немачке, захваљујући коме су обе постале чланице Уједињених нација и који је послужио као основа за споразум који је сад на столу, формализован потписивањем 21. децембра 1972.

Осим тога, и Први бриселски споразум Београда и Приштине од 19. априла 2013. парафиран је на одвојеним листовима папира од стране Ивице Дачића и Хашима Тачија.

Потврђујући да је Србија пришла опасно близу фактичког признања самопроглашене независности своје јужне покрајине, бивши шведски премијер Карл Билт честитао је странама на постигнутом, али је нагласио и да ће ”имплементација споразума захтевати веома пажљиво надгледање и управљање у годинама које су пред нама. Лекције споразума из 2013. не смеју да се забораве. Постоје двосмислености које захтевају опрез.”