Неколико дана је прошло од маратонских преговора Београда и Приштине у Охриду, а у јавности се и даље нагађа шта су тачно договорили председник Србије Александар Вучић и премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти уз посредовање Европске уније.
Једни тврде да је Србија успела да однесе велику победу, док други сматрају да је у питању "капитулација".
Аналитичар Бранко Павловић за РТ Балкан износи детаљну анализу разговора последњег у низу у дијалогу Београда и Приштине.
У одредби Анекса који је саставни део Споразума за нормализацију односа Београда и Приштине, наводи се да се "Косово" и Србија у "потпуности обавезују да ће поштовати све чланове Споразума и предлога Анекса и испунити све обавезе које проистичу из Споразума и овог Анекса, експедитивно и у доброј вери".
Павловић оцењује да је ова одредба директно мотивисана као противмера тактици коју примењује Србија.
"Пошто је Запад схватио да ми очекујемо да се Албанци упетљају у својим политичким односима око успостављања Заједнице српских општина, па да зато доведемо у питање сам Споразум, они сада у овом тексту инсистирају на формулацији која искључује могућност да се било која одредба Споразума накнадно доведе у питање", истиче наш саговорник.
Павловић наглашава да је сада положај Србије погоршан, и држи се чињенице да Анекс није потписан ни парафиран.
Наш саговорник оцењује да Србија зато мора да предузме кораке на основу те, нове тактике Запада, у основи Сједињених Држава, чије потезе оперативно спроводи Европска унија, тако што ће се изјаснити о сваком члану предлога Споразума појединачно.
Према Павловићевим речима, одредба која налаже странама да хитно усвоје Декларацију о несталим особама, како је договорено у оквиру дијалога уз посредство ЕУ, за Србију је добра.
Када је у питању оснивање Заједнице српских општина, каже, Анекс не говори да ће она бити формирана на основу раније постигнутих споразума.
"Ради примене члана 7 предлога Споразума, 'Косово' одмах покреће преговоре у оквиру дијалога уз посредство ЕУ о успостављању специфичних аранжмана и гаранција за обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправљања за српску заједницу на 'Косову', у складу са релевантним претходним споразумима из дијалога које је утврдила ЕУ", стоји у Анексу.
"Јасно се каже да се о овоме 'покрећу преговори', а само се концептуално даје оквир будућег садржаја 'у складу са (...) претходним споразумима'. Тиме се отвара велико поље за различита тумачења. Дакле, тврдња како је у Охриду прихваћен став Србије није тачна, али јесте тачно да је сада ова формулација ближа позицији Србије у погледу ЗСО него што је то било раније", каже Павловић.
У једној од одредби наглашено је да су стране сагласне да у року од 30 дана формирају Заједнички одбор за праћење, којим ће председавати ЕУ. Даље се наводи да ће "спровођење свих одредби бити обезбеђено и надгледано од стране Заједничког одбора за надзор", а Павловић каже да је у питању техничка одредба која служи убрзању процеса.
Када је у питању најављена донаторска конференција ЕУ у склопу које би био обезбеђен инвестициони и финансијски пакет помоћи за "Косово" и Србију, Павловић наводи да је "јасно речено да за Београд нема никаквих пара од ЕУ у складу са чланом 9 предлога, ако не призна да је тзв. Косово држава у истом капацитету као и Србија".
Упозорава и на замку која се крије у одредби у којој се напомиње да се "Београд и Приштина слажу да ће сви чланови предлога Споразума бити примењивани независно један од другог".
"Ова формулација искључује могућност да Србија одбија рад на неком елементу споровођења Анекса или предлога Споразума зато што тзв. Косово није реализовало нешто друго. Опет је то резултат прочитане тактике Србије од стране Запада, да ми очекујемо да ће све 'стајати' док се не реши питање ЗСО. Ова одредба служи томе да Србија буде под притиском и ако није решено питање ЗСО", рекао је Павловић.
Наводи да је одредба лоша и у ужем смислу јер, ако једна одредба може да се примењује независно од било које друге, онда у наставку мора бити предвиђено, а није, да Србија задржава право да одустане од свега ако договорено не буде спороведено у целини - по принципу да ништа није договорено док све није договорено (и спроведено).
Павловић каже да по Србију може бити и лоше то што у Анексу пише да "редослед ставова не прејудицира редослед њиховог спровођења", јер то појачава штетан смисао претходне одредбе по њене интересе.
"'Косово' и Србија се слажу да неће блокирати примену ниједног члана" - доследно је спроведена тактика блокирања тактике Србије чији је главни услов оснивање ЗСО (на коју се чека готово десет година), након чега може да се договара о свему осталом.
Анексом је предвиђено да се сви разговори повезани са имплементацијом предлога Споразума одвијају у оквиру дијалога под окриљем ЕУ, што је, оцењује наш саговорник, само још једна штетна одредба за интересе Србије.
"Дијалог се одвија под окриљем УН, а само је уступљен ЕУ, али са коначним судом СБ УН. Овако се ЕУ дају овлашћења независно од УН и резолуције 1244."
Још једна ставка која је веома опасна за Београд је да "'Косово' и Србија прихватају да свако непоштовање сопствених обавеза из предлога Споразума, овог Анекса или претходних споразума постигнутих у оквиру дијалога може имати директне негативне последице на процесе њиховог приступања Европској унији и на финансијску помоћ коју добијају од ЕУ".
"Ова одредба потпуно одваја уступке на које је Србија евентуално спремна од уступака на које је евентуално спремно тзв. Косово. То може довести до тога да се од Србије захтева све одмах, а да притисак на тзв. Косово буде сасвим другачији", напомиње Павловић.