Заједница, општина или удружење: Курти покушава да објасни оно што је одавно потписано у Бриселу

Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти изјавио је данас да дијалог са Београдом није међу приоритетима његове владе, а коментаришући изјаву специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака да Заједницу српских општина треба формирати према споразумима из 2013. и 2015. године, каже да реч "заједница" не би требало поистовећивати са речима "општина" или "удружење", преноси "Репортери".

Курти је упитан и за изјаву европског посредника у дијалогу Мирослава Лајчака, који је јуче рекао да члан 7. договореног анекса о имплементацији европског предлога о нормализацији говори о спровођењу споразума из 2013. и 2015. године, који је подразумевао оснивање Асоцијације општине са српском већином.

Курти је рекао да реч "заједница" не треба поистовећивати са речју "општина" или "асоцијација". Шеф Владе је навео да ово двоје "нису потпуно независни, нису апсолутно одвојени једно од другог, али да су "далеко од истог".

Он је навео да се у тачки 7. основног споразума наводи адекватан степен образовања српске заједнице и наглашава да се у њему говори о "српској заједници", а не општинама.

"Заједница није територијална категорија, општине су територијалне и административне јединице. Дакле, није иста ствар. Разумем да нису потпуно различити, неповезани, али нису иста ствар. Рекао сам и у Скупштини да са мог снажног становишта, не само политичког, већ и правног, када кажемо српска заједница, онда аутоматски идемо на оквирни споразум за заштиту мањина према Савету Европе", навео је Курти.

Додајући да је то платформа, Курти каже да је његова влада посвећена заједницама, укључујући и српску.

Он је истакао да не пориче да су његови претходници склопили два споразума, али је додао да су оба у прошлости прекршена. Према његовим речима, први споразум је прекршио сам председник Србије који је, како каже, структурама Србије дао налог за једнократно укључивање у косовски систем, а потом и за колективну оставку.

"То је кршење споразума од 19. априла 2013. Не поричемо да споразум из 2013. постоји, али истовремено налазимо да је прекршен на двоструки начин. А други је споразум из 2015. није прошао тест Устава. Не у два или три чланка, већ у укупно 23 чланка. Стога, морамо узети у обзир и те елементе", казао је Курти.

Истиче да се реч "заједница" не може поистоветити са речи "општина" или "удружење", као што се реч "народ" не може изједначити са "републиком".

"Још једном кажем, они нису потпуно независни, нису апсолутно одвојиви једно од другог, али далеко су од исте ствари", рекао је Курти новинарима после седнице владе.

Почетком 2013. године настао је предлог о Заједници српских општина, потписивањем Бриселског споразума између Београда и Приштине. Планирано је да ЗСО буде самоуправно удружење општина са већинским српским становништвом на територији Косова и Метохије.

Очекивало се да Заједница српских општина буде званично успостављена још 2015. године. Ипак, то је одложено на неодређено време, због сукоба око обима њених овлашћења.

Само дан касније, 10. новембра 2015. године, влада привремених власти у Приштини је замрзла претходно потписани Споразум о успостављању Заједнице српских општина. У децембру 2015. године, Уставни суд Косова прогласио је делове споразума из 2013. године неуставним.

Од тада је реализација Споразума стављена на лед и Косово је упало у политичку кризу уз сталне сукобе између странака Албанаца у влади и опозиције, при чему су прве подржавале Споразум, а друге га критиковале, говорећи да ће Срби бити „привилеговани” ако би Споразум био спроведен.