Охридски споразум Београда, Приштине и Жозепа Бореља: Шта заправо мора да се примени?
Након преговора Београда и Приштине у Охриду уз посредство Европске уније, од представника српске власти чули смо како су на састанцима који су трајали 12 сати осигурани витални интереси земље.
Председник Србије Александар Вучић казао је да није одступио од својих "црвених линија" које подразумевају улазак такозваног Косова у Уједињене нације и признање независности.
Са друге стране, из странака попут Новог ДСС-а чули смо да је већ прихватањем такозваног европског плана за Косово и Метохију Вучић пристао на капитулацију и де факто признање независности Косова.
Данас се појавило и тумачење албанског новинара и бившег посланика у такозваној косовској скупштини Ветона Суроија који је рекао да су договори постигнути у Бриселу 27. фебруара и 18. марта у Охриду међународног карактера, али не између Београда и Приштине.
"У питању је договор између Србије и ЕУ, као и Косова и ЕУ, што је нешто сасвим необично у процесу нормализације односа", каже Сурои.
Овај албански новинар и оснивач "Кохе" каже да је у питању "путовање које зна своје одредиште, али пролази кроз неутабано тло". За њега је одредиште постизање свеобухватног споразума који је кодни назив за споразум о узајамном признању.
"Уколико се договори не постигну, каже се да ће странке бити кажњене на путу ка Европи. Пошто Србија и Косово нису на убрзаном европском путу (Србија у најбољем случају може да се придружи Унији у наредних десет година, а Косово чак није ни кандидат), ова казна не доноси много штете", сматра Сурои.
Договором у Охриду о спровођењу споразума и усменим пристанком, Вучић је признао независност Косова, каже за РТ Балкан покрајински посланик Новог ДСС-а Бранислав Ристивојевић.
Наш саговорник каже како никакве црвене линије о којима Вучић говори немају смисла ако је у Охриду усмено пристао на садржај споразума у Бриселу, а потом на његову имплементацију у Охриду.
На трагу овог става стигла је и данашња изјава шефа европске дипломатије Жозепа Бореља који је рекао да договор постигнут у Охриду мора да се спроведе у потпуности и да нема места за бирање.
"Сваки покушај да се договор из Охрида доведе у питање биће узалудан. Споразум је прихваћен, мора да буде примењен. Нема места бирању делова који ће се применити", рекао је Борељ.
Он је истакао да је договор целина која мора да се спроводи као таква на "холистички начин", као и да ће Европска унија помно пратити ко га спроводи, а ко не.
Поставља се питање да ли је спровођење договора могуће само до црвених линија Србије, или га је потребно испунити у целости, како каже Борељ.
Дипломата Зоран Миливојевић за РТ Балкан каже да споразуми постигнути у Бриселу 27. фебрара и 18. марта у Охриду по домету једино важе за Европску унију и немају никакав домет изван тога.
"Споразуми су везани за преговарачки процес и за приступне преговоре. Уграђују се у Поглавље 35 и без обзира да ли их ми прихватамо, они се промовишу у мерила придруживању ЕУ, тако да имају утицају у процесу придруживања Унији", напомиње наш саговорник.
Миливојевић додаје да, упркос томе што је Србија прихватила даље разговоре и усмено се сагласила са договорима, нема никакве промене статуса Косова и Метохије након постигнутог договора, те је оно и даље протекторат УН, важи Резолуција 1244.
"Ни на који начин се не крши Устав Србије јер није потписан билатерални споразум. Њихова идеја је била да се потпише споразум, јер онда би он имао карактер билатералног, што би било де факто признање независности Косова. Пошто ми нисмо потписали, онда пуј-пике не важи. Сада покушавају да га наметну кроз преговарачки процес, кроз наметање тих елемената без којих неће бити напретка на европском путу, али то не улази у статусна питања", напомиње Миливојевић.
Борељ је најавио да ће данас на седници Европског савета договор уградити у поглавље 35 и тиме су нам одредили услове од којих ће зависити наш напредак на европском путу.
"Да ли ћемо ми то испунити или не, зависи од нас, а не од Бореља", каже Миливојевић додајући да неиспуњавање договора не може да има последице на међународном плану већ само по пут Србије у Европску унију у смислу отварања поглавља.
Једина политичка последица коју Србија може да претрпи због неиспуњавања договора односи се на напредак у преговарачком процесу приступања ЕУ, сматра Миливојевић. Додаје да је Србија прихватила да о неким стварима разговара, те да ће се мерити напредак, али је прво питање Заједнице српских општина које мора бити решено да бисмо ишли даље у процес нормализације.
Србија (не)остаје без новца из ЕУ?
На питање да ли би Србија могла да остане без новца из Европске уније, Миливојевић каже да ЕУ може да затвори нека давања која добијамо кроз фондове и грантове, те да би могла да наредне године не одобри Србији приступ појединим ИПА фондовима.
Напомиње да Брисел не може да измени оно што већ имамо уговорено на основу Споразума о стабилизацији и придруживању, а што подразумева низ уговора који се сада налазе у разним процесима и фазама.
"Да би то финансирање прекинули, потребно је да се донесе политичка одлука, дакле да нам уведу санкције, али за то морају да имају сагласност свих 27 чланица Уније", каже Миливојевић.
Наш саговорник истиче да је политичка последица коју Србија може да претрпи због неиспуњавања договора, прекид европских интеграција, а економска – изостанак грантова и приступ ИПА фондовима.