Један савет за ЕУ: Брисел да се више умеша и искористи Украјину за признање "Косова"

Да би Европска унија јасно ставила до знања Београду и Приштини, али и Русији и Кини, да "нема двосмислености" у вези са споразумом из Брисела и Охрида, документ одмах треба регистровати у Секретаријату УН, саветује ЕУ професор управљања конфликтима на Универзитету Џон Хопкинс Едвард Џозеф у ауторском тексту за "Форин полиси".

Без обзира, дакле, што је усмено признање по Бечкој конвенцији једнако потпису, Џозеф који се представља као стручњак за Балкан (чије је  додатне "квалификације" открио председник Александар Вучић својевремено га назвавши "албанским ботом" и "олошем" који прима велике албанске паре), предлаже ЕУ да се додатно осигура.

"Ово је у потпуности у складу са позивом Генералне скупштине УН да се сваки уговор или међународни споразум, без обзира на његову форму и описни назив, што пре региструје, закључује он", додајући да ће овакво озваничење документа бити упозорење Београду и Приштини да ЕУ неће толерисати оспоравање садржаја споразума "као што је то учинио Вучић, негирајући да Косово има пут ка чланству у УН", наводи он.

Да би се то постигло, за почетак, Европска унија треба да "престане да се претвара да је само посредник", а да Вашингтон "престане да глуми да је само присталица који следи вођство у ЕУ", саветује Џозеф.

"За сада, Жозеп Борељ тврди да су стране задужене за имплементацију, а улогу ЕУ своди на праћење спровођења. У ствари, ниједна страна нема више формалних обавеза према споразуму Брисел-Охрид од саме ЕУ. Ништа није важније од два пута поменуте обавезе да ЕУ председава заједничким комитетом који ће обезбедити и надгледати примену свих одредби. Са строгим роком од 30 дана за успостављање Заједничког комитета за праћење, Брисел ће морати да покаже неуобичајену храброст. Имплементација захтева одлучну акцију - а не двосмисленост осмишљену да се то избегне", истиче он.

Ограничити обим самоуправљања Срба

Џозефу, међутим, смета формирање Заједнице српских општина. 

"Захтев Београда да се формира 'Заједницом општина са српском већином' нема никакве везе са добробити косовских Срба и представља подривање суверенитета Косова. Реалност је да је аутономија преурањена, с обзиром на утицај Србије на политику косовских Срба и активно непријатељство Београда према свом суседу", закључује он.

Сједињене државе би зато морале да ограниче обим самоуправљања "на потребе српских грађана Косова", а не "на амбиције Београда или његових представника на савету Косова".

"Косовским Србима је очајнички потребна аутономија – како од Србије, тако и унутар Косова – да би зацртали потпуно успешну будућност у земљи", закључује Џозеф.

Ако Србија потпише, и други ће признати "Косово"

Коначно, како он оцењује, Вашингтон мора да изврши притисак на своје партнере из ЕУ да се позабаве оним што он сматра највећом "рупом" у споразуму, а то је "ускраћивање Косову било каквог истинског европског пута".

"Пет држава ЕУ, Кипар, Грчка, Румунија, Словачка и Шпанија тврдоглаво одбијају да признају Косово, спречавајући Приштину да се чак и пријави за чланство у ЕУ или НАТО. Остаје потпуно нејасно да ли ће де факто признање Србије у споразуму Брисел-Охрид навести оне који Косово не признају да промене свој став. Овде су формалности важне. Потписивање Србије и, још боље, ратификација споразума могли би да их подстакну да признају Косово", нада се Џозеф.

Остављање Косова само делимично признатог у Европи, поготово ако се тај процес не заврши до 2024. године, оставља, страхује он, "бојазан да ће расејани Вашингтон изгубити фокус, дозвољавајући да се процес врати у управљање кризом".

"Бајденова администрација треба да размишља ван оквира. Један од приступа је убедити Украјину да призна Косово на основу споразума Брисела и Охрида, стављајући оне који га не признају пред незгодан изазов: ако земља на чијим границама дивља нуклеарно наоружани, непријатељ може да призна Косово, зашто не би урадили и они попут Шпаније", предлаже он.