Израелски новинар: Конференција о Степинцу у ЕП увреда за све жртве усташког режима

Неспорно је да је загребачки надбискуп током Другог светског рата подржавао фашистички, усташки режим Анте Павелића, констатује Ронен Шнидман

Израелски новинар Ронен Шнидман критиковао је Брисел због недавне конференције "Блажени Алојзије Степинац - сведочанство вере, истрајности и наде", одржане у просторијама Европског парламента, и позвао Европску унију да престане са рехабилитацијом колабораната из Другог светског рата.

Шнидман је, у данашњем блогу за лист "Тајмс оф Израел", истакао да је слављење загребачког надбискупа Степинца у Европском парламенту као узорне личности по питању вере и људских права "гротескно", као и да представља увреду за све жртве усташког режима који је Степинац подржавао.

Према његовом мишљењу, коришћење институција ЕУ за рехабилитацију сарадника фашиста представља "изопачење њихове сврхе", с обзиром на то да је оснивање ових институција историјски била директна реакција на појаву фашизма.

Конференција о Степинцу у ЕП је за Шнидмана део вишегодишње кампање ревизије историје холокауста у Хрватској и бившој Југославији.

Он констатује да је упркос различитим информацијама о делима Алојзија Степинца током Другом светског рата "неоспорно" да је загребачки надбискуп подржавао фашистички усташки режим диктатора Анте Павелића и био војни викар у усташкој војсци.

Шнидман је цитирао и протестно писмо које је Бриселу поводом конференције о Степинцу упутио један од ретких преживелих из усташког логора Јастребарско Гојко Рончевић Мраовић.

Конференцију "Блажени Алојзије Степинац - сведочанство вере, истрајности и наде" организовала је европарламентарка Жељана Зовко, која је према Шнидману желела да прикаже Степинца као праведника и доведе га у везу са жртвама тоталитарних режима 20. века.

Дипломатска мисија Србије при Европској унији упутила је раније писмо Жељани Зовко у коме је изразила дубоко жаљење због посебног истицања лика и дела Степинца у просторијама ЕП, имајући у виду да је реч о историјској фигури која у "Србији отвара болна поглавља из прошлости".