Српски језик је жртва идеолошке цензуре

Родно осетљив језик, чије је коришћење предвиђено Законом о родној равноправности, "може успешно да се примењује једино помоћу идеолошког српа и чекића из најстрашнијих времена идеолошких тортура", сматра председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић, а преносе "Вечерње новости".

По његовом мишљењу, овај закон заправо озакоњује неравноправности и дискриминацију грађана, деликт мишљења, насиље над српским језиком, разарање српске културе, српског културног обрасца, а донесен је уз арогантно игнорисање језичке струке и аргументовано објашњавање зашто није прихватљив нити потребан у том виду.

Танасић је упитао и да ли је Скупштина Србије, када је усвајала поменути закон, радила у складу са дужношћу да штити српске националне интересе?

Ово је тек једна од реакција на јучерашњи скуп "Друштвени дијалог – како до родно осетљивог језика", који је одржан у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а на који није био позван нико с матичних србистичких катедри или из институција које се баве проучавањем српског језика као што су Марица српска, Одбор за стандардизацију српског језика и сл.

Проф. др Милош Ковачевић рекао је да је за србисте било предвиђено да на скупу буду у улози посматрача: "Нама је било намењено да слушамо шта о србистици мисле они који су српски језик последњи пут учили у основној школи."

На скупу је најављена стриктна примена родно осетљивог језика од јуна 2024. године. Министар ресорног министарства Томислав Жигманов подсетио је да ће од тог датума све институције у области образовања, науке и администрације бити у обавези да примењују родно осетљив језик.

То значи, између осталог, и да ће уџбеници, наставни материјал, сва документа, дипломе, радна места, звања, занимања и сл. морати да се пишу на родно осетљивом језику.

Професорка Душка Кликовац, која је на скупу била у име Универзитета у Београду, истакла је да је ово први пут у Србији да се начин изражавања законски прописује и то под претњом новчаном казном.

"Није нам познато да се негде таква употреба језика законски прописује, а не препоручује. Правилник Европског парламента каже да се употреба родно осетљивог језика препоручује, али да се не наруши структура датог језика, мора се уважавати став сваког појединца о томе како жели да се декларише", појаснила је професорка.

"Наша свест и здрав разум не дозвољавају нам да се сложимо са употребом родно осетљивог језика. Он је створен под утицајем политике и идеологије, што је забрањено Законом о употреби српског језика и ћириличног писма, па за његову употребу постоје и правне запреке", закључио је за "Вечерње новости" проф. др Виктор Савић, виши научни сарадник који је на поменутом скупу присуствовао у име САНУ.