Већина државних факултета прихватиће државну матуру, иако су првобитно одбијали такав вид евалуације средњошколаца за упис у високошколске образовне установе. Према писању "Курира", седам београдских факултета организоваће и додатну проверу знања и склоности, тачније пријемни испит.
Наредне године свршени гимназијалци у матичним школама полагаће државну матуру: тест из српског/матерњег језика, тест из математике, као и тест из изборног предмета.
За уметничке школе предвиђено је да се полаже, осим теста из српског језика, и тест из стручног предмета и завршни уметнички рад.
Ученици средњих техничких школа, поред теста из српског језика и математике, полагаће и стручни испит.
Након тога конкурисаће на жељени факултет, а уз сведочанство прилагаће и уверење о положеној државној матури и оствареним резултатима.
Проректор за наставу Универзитета у Београду професор др Дејан Филиповић рекао је за медије да је ректорату засад 13 факултета послало услове уписа.
"Изјаснили су се: Грађевински, Шумарски, Правни, Пољопривредни, Фармацеутски, Факултет спорта и физичког васпитања, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Технички факултет у Бору, Факултет организационих наука, Филолошки, Биолошки, Географски и Рударско-геолошки факултет. Засад су се ДИФ, ФОН и Фармацеутски факултет изјаснили да ће поред државне матуре организовати и тест склоности", навео је Филиповић.
Највећи број факултета, истакао је он, у складу с препоруком Министарства просвете определио да успех из средње школе носи максимално 40 поена, док од факултета до факултета зависи како ће рачунати тестове из предмета који се буду полагали на матури.
"Сваки факултет ће у складу са својом специјалношћу одредити колико ће вредновати српски, математику, а колико трећи предмет. ДИФ, рецимо, вреднује са 50 поента тест склоности и способности, 30 поена успех у школи, 8 поена српски и 4 поена трећи тест. ФОН ће са 30 бодова вредновати тест за проверу склоности, 40 успех из школе, 10 бодова српски, 15 математику и 15 бодова трећи предмет. Фармацеутски ће са 20 поена вредновати испит провере склоности, 40 поена успех, 10 српски, 10 математику и 20 поена трећи предмет", најавио је је Филиповић.
Додатне провере могли би да траже Електротехнички, Медицински, Архитектонски и Саобраћајни факултет.
Проф. др Лазар Давидовић, декан Медицинског факултета, навео да се они залажу да нека форма пријемног испита остане.
Владимир Лојаница, декан Архитектонског факултета, такође је навео да ће њихов факултет организовати и тест склоности.
"Имаћемо класични пријемни као и сваке године, само је питање на који начин ћемо поставити пропорцију поена. Сада имамо и бодове с државне матуре и о томе треба да се договоримо на наставно-уметничко-научном већу и деканском колегијуму", најавио је он.
Приватни факултети, на другој страни, углавном ће прихватити државну матуру и неће организовати "класичне" пријемне испите.
Удружење средњошколаца захтева састанке са надлежнима
Лука Бабић из Удружења средњошколаца "И ми се питамо" навео је за "Курир" да ништа није дефинисано ни олакшано, те да њима не одговара то да уместо једног неки ученици полажу по пет, шест предмета.
"Сама структура теста је јако лоша, нема довољно питања високог нивоа. Проблем је обесмишљавање државне матуре јер је њена суштина да се сведе на један испит. Неки ће радити укупно четири или више испита, а по садашњем систему је само један. Примедба је и то што сви средњошколаци полажу исти тест. Сви иду у различите школе, смерове.. Сви су радили по различитом програму рада да би сада сви радили исти тест. Проблем је и то што ћемо имати масовно преписивање", истиче Бабић и додаје да њихово удружење захтева састанак са факултетима и министарством.
У понедељак се испред Министарства просвете окупио приличан број средњошколаца узвикујући да "неће матуру" и да се "и они питају".
Није то био протест, наводи "Данас", већ су средњошколци предали петицију просветној власти, тражећи одговоре шта их чека на крају четвртог разред средње школе и под којим условима ће се уписивати на студије 2024. године
Министар просвете Бранко Ружић најавио је наставак разговора са средњошколцима о државној матури, а како кажу у Унији средњошколаца Србије њих је тек недавно Министарство позвало на разговор о овој теми.
У Унији поздрављају спремност просветне власти на дијалог и позив да буду спона између Министарства и средњошколаца, који, како је то показало истраживање управо овог ђачког удружења, немају довољно информација о ономе шта их чека.
Чак 60 одсто средњошколаца је рекло да уопште нису обавештени о државној матури, а исти проценат није знао који ће се предмети полагати на матурском испиту, показало је истраживање у коме је учествовало 1.600 ученика средњих школа.