Комесар за проширење Оливер Вархељи рекао је данас у Европском парламенту да је Србија привредно и политички важан партнер Европске уније и да рачунају на Србију као на искреног партнера који ће заједно са њима бранити европске вредности.
"У садашњем геостратешком и политичком контексту јасно је да Србија треба да повећа своје напоре како би се ускладила са ставовима спољне политике Европске уније укључујући и санкције против Русије. Од почетка конфликта ово усклађивање сада је важније него било када пре", рекао је Вархељи током дебате о проширењу ЕУ ка Западном Балкану у Европском парламенту.
Он је рекао да ЕУ жели да помогне Србији и да одговори на своје изазове, укључујући ту и енергетску безбедност.
Вархељи је оценио и да је што се тиче владавине права Србија напредовала, посебно што се тиче правосуђа и борбе против корупције и да је у том смислу постигнута равнотежа.
Вархељи је навео да је енергетска криза изазов за Западни Балкан као и за ЕУ, и да је зато Унија укључила регион у своју политику и деловање.
"ЕУ је позвала Западни Балкан да се придружи заједничком куповању гаса, ЛНГ и хидрогена. Србија и Северна Македонија су се већ укључиле првом регионалном састанку за југоисточну Европу", рекао је Вархељи.
Он је најавио такође да је план Уније, преко европског плана REPowerEU, да смањи зависност Уније и Западног Балкана од руског гаса.
"Морамо још више да смањимо зависност Балкана од руског гаса и то је хитан задатак. Зато радимо на шеми за спас за цео западнобалкански регион", рекао је он.
Комесар је предложио фондове за краткорочне, средњорочне и дугорочне потребе за помоћ у енергетској кризи.
"Прве мере предвиђају буџетску помоћ за енергетску кризу и њен утицај на домаћинства и бизнисе. Ове мере треба да буду од помоћи већ ове зиме. Друге ће подржати диверсификацију енергетског снабдевања преко гаса и струје и могућности за складиштење на терминалима за течни гас ЛНГ", објаснио је Вархељи.
Он је додао да се предвиђају и мањи енергетски пројекти за обновљиву енергију и мере за енергетску ефикасност. Средњорочне мере се састоје од инвестиција које доприносе енергетској транзицији и безбедности, најавио је Вархељи.
Вархељи се задржао и на проблему миграција. То је за ЕУ област у којој мора брзо да се ради а ЕУ, каже комесар, су добродошли они који долазе преко легалних путева док врата нису отворена за нерегуларне уласке.
"Такође да се боримо против шверца и криминалне активности", рекао је он.
У овој области, каже Вархељи, ЕУ неће да остави Западни Балкан да се сам бори са миграцијом и обећава да ће Унија да помогне и политички и финансијски. Он најављује да ће за 60 одсто да се повећају фондови за мигрантску кризу у периоду између 2021. године и 2024. године, а то значи више од 350 милиона евра.