РТ Балкан анализа: Шта нас очекује на преговорима у Бриселу?

Сутра се очекује наставак преговора Београда и Приштине у оквиру дијалога под покровитељством Европске уније, а у Бриселу ће се састати главни преговарачи Петар Петковић и Бесник Бисљими, најавио је портпарол Европске уније Петер Стано.

Стано је навео да Петковић и Бисљими долазе како би "изнели све што је договорено у Охриду и почели следеће кораке ка имплементацији".

Сусрет главних преговарача је први након састанка у Охриду 18. марта, где су се председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти договорили о примени Споразума о нормализацији односа.

Преговори ће бити много више техничке природе и ништа претерано битно неће донети, каже за РТ Балкан Рајко Петровић са Института за европске студије. 

"Технички преговори немају пуно смисла када Приштина не жели да спроведе оно што је већ договорено, пре свега Бриселски споразум, односно Заједницу српских општина, и то не као некакву невладину организацију, већ као политичку, економску и културну аутономију високог степена", каже Петровић.

Западу се жури

Он истиче да смо претходних дана опет видели заоштравање ситуације на КиМ, јер режим Аљбина Куртија жели да хапшењима и конфискацијом имовине застраши тамошње Србе и преговараче на српској страни. 

"Србија је поново подвукла да ми имамо две црвене линије: да не планирамо да признамо независност тзв. Косова и да му доделимо место у УН, што ствара додатну нервозу унутар приштинских институција", наводи наш саговорник. 

Петровић сматра да све док приштинска страна не буде схватила да се ове црвене линије не могу прећи, преговори немају суштински значај.

Петровић подсећа да се западним представницима који су укључени у дијалог жури и да је очигледно да приштинска страна није самостални субјект, већ се налази у рукама западних сила, а против интереса Србије и српског народа.

Од почетка украјинске кризе до данас показује се да се свет од униполарног помера ка мултиполарном и Запад се плаши да ће у новом распореду снага Србија изаћи као много битнија и утицајнија на овом простору. 

"Тренутно имамо три глобалне силе: САД, Русију и Кину, а две су на нашој страни када је у питању Косово и Метохија. Западу је јасно да за пет, десет година ситуација никако не може бити повољна за њих", закључује Петровић. 

Ово је силовање решења

Више се о плану као таквом не разговара, него о његовој имплементацији, оцењује за РТ Балкан Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду и додаје да је председник Србије Александар Вучић два пута експлицитно рекао да је прихватио план.

ЗСО је постала као прича о ЕУ, каже саговорник.

"'Урадите нешто, пред вама је европска перспектива. Сад и ово: 'Попустите још мало на КиМ, пред вама је ЗСО'. То је смоквин лист којим треба да се покрије ово непочинство које ће да ураде", истиче.

Он додаје да не види начин да се одложи имплементација због ЗСО и да ће нешто сигурно бити имплементирано, али "тек ћемо видети шта и када ће се то десити". 

Оцењује да није јасна ни позиција ЕУ.

"Не може се на основу усменог договора сад све ово примењивати, претумбавати, дерогирати Резолуција 1244. Ово је силовање решења, потпуно засновано на неправу", тврди Пророковић.

С друге стране, гледано са стране нашег унутрашњег поретка, "да ли ишта може бити примењено ако то није ратификовано у скупштини", пита се Пророковић.

Он каже да попуштање од стране Србије и "замешатељство ЕУ" само повећава конфликтни потенцијал. 

"Ми сад имамо ситуацију као за шведским столом, где свака страна може да се позива на оно што јој одговара, да оптужује друге да не раде свој посао и да тако блокира овај процес, или имплементира оно што хоће, или нас уведе у још жешћи конфликт", објашњава.

Ово на дуги рок може да има крајње неповољне исходе по безбедност Балкана. 

"Приштина хоће све, али неће дати ништа. Она ће на крају дати ту ЗСО која ће бити формирана као невладина организација, у складу са уставом тзв. Косова", закључује Пророковић.