Никада више из Црне Горе неће ићи трзавице према било којој земљи западног Балкана и према нашим комшијама, поручио је одмах након проглашене победе нови председник Црне Горе Јаков Милатовић.
Иако у свом обраћању дугом чак 10 минута ниједном није споменуо Србију, нити Србе у Црној Гори, било је јасно на коју суседну земљу Милатовић мисли.
Било је јасно јер је његов противкандидат лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић, који је изгубио власт након 33 године, своју политику заснивао на подели становништва на Србе и Црногорце, иако на почетку своје политичке каријере 1989. године није тако мислио.
Ђукановић је синоћ изашао сам пред новинаре, признао пораз и побегао од питања новинара. Обраћање Милатовића је мало каснило, а врло брзо је постало јасно и зашто. Чекао је да у изборни штаб Покрета Европа сад стигну лидери свих партија које су победиле ДПС на парламентарним изборима 30. августа 2020. године.
"Ми желимо да кажемо да Црна Гора жели најбоље могуће односе са свим земљама Западног Балкана. Ми желимо заједништво, слогу и напредак у европском западном Балкану", рекао је Милатовић што је дочекано овацијама.
Резултати избора показали шта грађани мисле о поделама
Као и увек када му је угрожена функција, Ђукановић је и пред ове председничке изборе покушао да направи референдумску атмосферу. Бираче је плашио стварањем "велике Србије" ако не гласају за њега.
Некадашња посланице у Скупштини Црне Горе Снежана Јоница каже за РТ Балкан да упркос што су из изборног штаба Ђукановића стизале поруке како су ови избори за очување Црне Горе значајни као референдум 2006, резултати показују да су се "карте помешале".
"На овим изборима за тзв. 'црногорску опцију' коју је представљао Ђукановић је гласало око 155.000 бирача што је 75.000 бирача мање него што је гласало за 'ДА' на референдуму 2006.године и поред чињенице да је 2006. године у гласању учествовало око 35.000 бирача више него на другом кругу председничких избора", напомиње Јоница.
Додаје да је Милатовић освојио око 45.000 гласова више од опције "не" на референдуму. Подсетимо, Милатовић је казао како је на референдуму гласао за независност црне Горе, док је његов отац гласао за јединствену земљу са Србијом. Управо је ово показало колико је Ђукановић у претходном периоду успео да подели становништво.
"Преглед доступних резултата по општинама говори да је Ђукановић изгубио од Милатовића у општинама у којима је то дуго било незамисливо, као што су Бијело Поље, Бар и тако даље. Славље након победе Милатовића говори о експресном престројавају дела бирача ДПС-а и њихових коалиционих партија јер се у првим редовима могло наићи чак и на неке који су гласали Ђукановића у првом кругу", сматра Јоница.
Важна подршка осталих партија
Политички аналитичар из Подгорице Бошко Вукићевић каже за РТ Балкан да је једна од одлучујућих ствари за победу Милатовића, осим актуелне популарности његовог покрета, представљала и безусловна подршка преосталих председничких кандидата.
Свестан тога, Милатовић је зато испред говорнице синоћ позвао лидера Нове српске демократије Андрију Мандића, председника Демократске Црне Горе Алексу Бечића, досадашњег премијера и лидера ГП УРА Дритана Абазовића, председника Уједињене Црне Горе Горана Даниловића, а у једном тренутку тик до Милатовића стао је и бивши премијер Здравко Кривокапић.
"Резултати другог круга избора говоре да је Милатовић добио све гласове које су у првом кругу остварили наведени председнички кандидати. Осим тога, добио је и додатних двадесетак хиљада гласова оних који нису изашли у првом кругу, партијски неопредељених - што све говори о вољи грађана Црне Горе за променама", каже Вукићевић.
Наш саговорник напомиње да је Ђукановић уз новац и притиске према дијаспори и другима, које је након првог круга гласања назвао "резервоаром гласова", извукао свој гласачки максимум у овом тренутку.
"То је неких 40 одсто гласова, које ће временом за његову странку и њене сателите постајати све мањи и мањи", сматра Вукићевић.
Промена односа према Србији?
Иако Милатовић није спомињао Србију нити Србе, на улицама широм земље видело се ко је највеселији. Није било града у којем синоћ нису развијене тробојке, историјске заставе Црне Горе која и визуелно повезује ту земљу са Србијом, а коју је Ђукановићева власт изменила стварајући нове државне симболе.
На питање да ли се од Милатовића може очекивати да промени државну политику Црне Горе према Србији, аналитичар Владимир Павићевић каже да сигурно идемо ка даљем унапређивању формалних политичких односа Црне Горе и Србије.
"То наговештава и порука Јакова Милатовића да ће после инаугурације прво да путује у Брисел и у Београд. Ми смо у постђукановићевској ери црногорске политике, а та ера подразумева и много, много боље односе ове две државе", сматра Павићевић за РТ Балкан.
Он од новог председника очекује интегративне и иницијативе кохезије црногорског друштва, иницијативе које ће да доприносе стабилизацији прилика у Црној Гори и даљем прогресу.
"Очекујем и радикални раскид са политиком свађалаштва коју је водио Мило Ђукановић, то очекују грађани", каже Павићевић.
На питање да ли очекује улазак Црне Горе у Отворени Балкан, иницијативу повезивања земаља коју промовише председник Србије Александар Вучић, а против које је био Ђукановић, наш саговорник одговара да је улазак у интересу Црне Горе.
"Јаков је често помињао и у кампањи да има афирмативан приступ овој иницијативи и мене не би изненадило да Црна Гора ускоро приступи Отвореном Балкану", каже Павићевић.
Деценијама је Ђукановић успевао да опстаје на власти плашећи гласаче причом како Црној Гори прети опасност из Србије. Своје присталице страхом од замишљеног непријатеља у Београду успевао је да убеди како морају да гласају за њега и ДПС, јер ако буду гласали за неког другог, Србија ће окупирати Црну Гору. Овај страх од Србије постао је толико присутан да се као шала проширила прича како ће, ако неко од српских Црногораца дође на власт, однети Црну Гору у Чачак.
Свануо је 3. април, Ђукановић је смењен, и нећете веровати, али Црна Гора је где је била, нико је није однео у Чачак.