Односи Руске Федерације и Црне Горе су на историјском минимуму и за њихово побољшање ће бити потребна политичка воља да се реше сви проблеми и противречности које су се током свих ових година накупиле, каже за РТ Балкан портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
"Црна Гора је чланица НАТО-а од јуна 2017. године. Она је самим тим у обавези да се придржава дисциплине блока. То заправо није дисциплина већ диктатура. И ви врло добро видите како седиште организације и Брисел прате да ли се испуњава та диктаторска воља. Не постоји право на слободно мишљење. А они који покушавају да воде неку суверену самосталну политику они се одмах кажњавају на овај или онај начин. Процес обнављања односа, а они су тренутно на историјском минимуму када је реч о Црној Гори, ако говоримо на основу чињеница, у сваком случају је могућ само при постојању политичке воље да дође до решења проблема и противречности који су се нагомилали током последњих година".
Портпаролка руског министарства додаје да Москва не гаји никакве илузије када је реч о побољшању односа и напомиње да ће Русија предузимати следеће кораке искључиво на основу будућих одлука званичне Подгорице.
"У том контексту, ми не гајимо никакве илузије и реаговаћемо на основу конкретних корака које Подгорица може да начини или на основу онога што ће да уради, а да се тиче наших билатералних односа. Ми смо отворени за дијалог, али, као што разумете, тај дијалог ми са свим странама градимо тако да он буде равноправан, уз међусобно поштовање, у корист обе стране и на основу међународног права и билатералних споразума".
Захарова ипак није желела да коментарише пораз бившег председника Црне Горе Мила Ђукановића на последњим председничким изборима, рекавши да су "избори унутрашња ствар државе" Црне Горе, те да стога "све коментаре на ово питање" оставља "или стручњацима или представницима ове земље".
О Хашиму Тачију и Суду у Хагу: Надамо се да ће правда бити задовољена
Одговарајући на питање листа "Международнаја жизњ", Захарова се осврнула и на рад Специјалног суда у Хагу. Истакла је да је косовско-албанско гангстерско подземље спроводило страшан, дугогодишњи терор, али и додала да се у последње време виде први резултати рада овог суда, узимајући у обзир да је у децембру прошле године донета пресуда Саљиху Мустафи, који је кажњен са 26 година затвора.
Коментаришући случај Хашима Тачија и, како је рекла, "целе те дружине", портпаролка је, понављајући оно што је наведено у оптужници, поручила да су прикупљени јаки докази против ових појединаца и изразила наду да ће суд одреаговати професионално, те да ће макар преживели и они који су изгубили неког у том терору добити неку сатисфакцију од тога што ће правда бити задовољена.
"Прикупљени су јаки докази да је била формирана, цитирам, заједничка криминална организација за гоњење оних које су сматрали за издајнике или колаборационисте. Ради се о личној одговорности шефова ОВК-а за ратне злочине који су били учињени у периоду од 1998. до 1999. године и за злочине учињене против човечности, што укључује киднаповања, мучења и убиства. Докази ће почети да се објављују, или, боље речено, планирано је да буду објављени 11. априла. Садашњи процес у Хагу је, да будемо искрени, последња нада за правду за рођаке жртава косовско-албанских џелата и за оне који су успели да преживе. Надамо се да ће суд радити професионално, непристрасно, и са посебном пажњом да се заштите сведоци", поручила је Захарова.