Три Ђукановићева политичка заокрета: Тврд је орах СПЦ, не сломи је, ал' зубе поломи

Након дебакла на председничким изборима, одлазећи председник Црне Горе и лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић поднеће оставку на функцију у странци. О тој одлуци Ђукановић је информисао своје партијске колеге, а у четвртак требало би да буде одржан састанак Главног одбора ДПС који би оставку требало да прихвати.

Више од три деценије на власти, седам пута на месту премијера и два пута председник Црне Горе, то је укратко политичка каријера Мила Ђукановића који је заувек изменио ток политичке историје те земље. У тој дугогодишњој власти више пута је променио курс и политику, како на унутрашњем, тако и на спољашњем плану.

Прво се прилагођавао политичким приликама, а кад је стекао апсолутну власт, политичке прилике је стварао он. Ипак, један заокрет који је покушао да начини коштао га је губитка на парламентарним изборима 2020. па је његова власт почела да се осипа.

Коначна тачка на његову политичку каријеру били су недавни председнички избори, у које је Ђукановић ушао кандидујући се по трећи пут. Са политичких функција до сада се повлачио три пута на по две године - 2006, 2010. и 2016. али се увек враћао.

Kако је Мило окренуо леђа саборцима

Иако је формално у политику ушао са 17 година када се учланио у Савез комуниста Југославије, Ђукановић је политички постао активан у студентским данима. Уз асистента на Економском факултету који је и он похађао, Момира Булатовића и Светозара Маровића, овај тројац који је популарно назван "млади, лепи и паметни", измениће заувек политичку сцену Црне Горе. Државне функције преузеће након протеста на улицама тадашњег Титограда, а садашње Подгорице. Иако по струци економиста, вртоглави успон у политици доживео је када је изабран за шефа владе Црне Горе 1991. са само 29 година, чиме је постао најмлађи премијер у Европи. Уз Булатовића, Савезу комуниста у Црној Гори мења име у Демократска партија социјалиста.

Да је ново руководство у Подгорици измењено уз подршку Београда показало се доласком Булатовића и Ђукановића на митинг Слободана Милошевића на Газиместану 1989. године. Међутим, 90-их следи Ђукановићев први политички разлаз - био је то његов раскид са Милошевићем и Булатовићем који је одлучио да остане веран Београду.

На унутрашњем плану, његов политички разлаз са Булатовићем поцепаће политичку сцену Црне Горе на два пола: његов ДПС и Булатовићеву Социјалистичку народну партију. На регионалном нивоу, Ђукановић ће направити отклон према свом политичком деловању у оквиру Милошевићеве политике, посебно током ратова 90-их. Успеће да се прикаже међународној заједници као лојалан сарадник.

Како би потврдио свој разлаз са Београдом, иако постоје снимци његових говора 90-их у којима подржава Милошевићеву политику, у јуну 2000. на конференцији са хрватским председником Стјепаном Месићем, Ђукановић се извинио Хрватима.

"Ову прилику желим искористити да у своје име и у име грађана Црне Горе, посебно оних грађана који деле моја морална и шира политичка уверења, упутим искрено жаљење свим грађанима Републике Хрватске, посебно Дубровника и Дубровачко-неретванске жупаније, за сву бол, сва страдања и све материјалне губитке које им је нанео било који представник Црне Горе у саставу ЈНА у тим трагичним догађајима", рекао је тада Ђукановић.

Политичке разлазе са својим сарадницима наставио је и раскидом са дојучерашњим страначким саборцем Светозаром Маровићем, који је у Црној Гори осуђен због корупције на затворску казну коју је, за сада, избегао доласком у Србију.

Разлаз са Србијом и мржња према свему са српским предзнаком

Други разлаз који је начинио био је са Србијом 2006. године, организујући референдум о независности Црне Горе. За одвајање је гласало 55,5 одсто грађана, а због обнове државности Црне Горе Ђукановић је међу делом популације стекао титулу "оца нације".

Осим тог формалног краја заједнице, одвајање од Србије се наставило и на другим, симболичким нивоима. Новим Уставом из 2007. године званични језик постаје црногорски, чувена тробојка мења се црвеном заставом, а српском народу се не признаје конститутивност.

Како би појачала ову разлику у односу са Београдом, Подгорица уводи два нова слова у азбуку што ће бити дефинитивни разлаз са Србијом и свим што има српски предзнак, а све како би се направио отклон од било какве, па и визуелне сличности две земље.

Како то бива са Ђукановићем, да би потврдио разлаз Београда и Подгорице, Влада Црне Горе под његовом управом као премијера доноси једногласну одлуку 2008. године да призна независност такозваног Косова. Па и поред таквог раскида, ипак је годинама потом наставио да оптужује Београд да покушава да утиче на политику у Подгорици.

СПЦ – Ђукановићев камен спотицања

Ђукановић је у плану имао и трећи разлаз, међутим, њега није успео да оствари. Био је то раскид са Српском православном црквом која има вишевековно упориште у Црној Гори. Свој став о СПЦ изрећи ће 2011. године изјавом да "Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве (СПЦ) није у сагласју са државним интересима Црне Горе", те да јој је "централа у другој земљи, која не гледа благонаклоно на црногорску независност".

Тако се Ђукановић окреће Црногорској православној цркви иако је испрва није подржавао. У питању је организација која у тој земљи постоји као невладина организација, а основали су је рашчињени чланови СПЦ. Ђукановић је 2019. године и отворено позвао Цариградску патријаршију да призна аутокефалност ЦПЦ.

Врхунац сукоба са СПЦ био је Закон о слободи вероисповести који је Скупштина Црне Горе усвојила 2019. године упркос противљењу Митрополије црногорско-приморске, као и тадашње опозиције. Тај Закон имао је за СПЦ спорне чланове којима се одређивало да верски објекти и земљиште које користе верске заједнице на територији Црне Горе, а који су изграђени новцем државе до 1. децембра 1908. године припадају држави Црној Гори, а према члану 53 врши се попис таквих објеката у катастар непокретности. СПЦ је истицала да је присутна у Црној Гори још од времена династије Немањића и да је такво доказивање власништва над имовином било немогуће.

То је изазвало масовне протесте широм земље у виду литија које су се одржавале месецима у више градова Црне Горе упркос временским неприликама. Било је то окупљање не само верника СПЦ, већ и свих који су сматрали да Закон о вероисповести СПЦ ставља у неправедни положај у односу на друге верске заједнице. На крилима тог незадовољства грађана, на лето следеће 2020. године уједињена опозиција успела да са власти сруши, чинило се до тада, неприкосновену Демократску партију социјалиста.

Иако су му претходни разлази пошли за руком, овај потез везан за СПЦ испоставиће се као кобан по његову власт. Да је клупко немогуће зауставити показало се 2022. године потписивањем Темељног уговора са СПЦ који је 10 година одлаган.

Ко је Ђукановићев наследник?

Лоши резултати на парламентарним изборима били су аларм за Ђукановића да сазове ванредни Конгрес ДПС-а. Сви су очекивали да ће одговорност за лоше резултате преузети он лично, међутим уместо тога реизабран је на место председника партије. За лош резултат Ђукановић је опет оптужио Београд речима да Србија угрожава суверенитет својих суседа по истом рецепту из 1990-их, а СПЦ је назвао "најопакијим инструментом великосрпског национализма".

Ипак, након лошег резултата на председничким изборима на којима је освојио 40 одсто гласова, Ђукановић је одлучио да се повуче са чела странке. Како је најављено, за сада ће је препустити Данијелу Живковићу који припада млађем делу чланства те странке.

Живковић је из Пљеваља, у политику је ушао 2014. године као председник Савета младих ДПС у том град. Посланик је у Скупштини Црне Горе од 2017. године, а по његовим говорима у парламенту било је јасно да ће имати напредну политичку каријеру.

Овај потез стиже пред заказане парламентарне изборе 11. јуна, када се ДПС очигледно нада да би променом руководства, махом из млађег дела странке, могао да постигне бољи резултат.

Ђукановић остаје без политичког имунитета

Већ три пута се Ђукановић повлачио из политике, али након две године бављења само бизнисом, враћао би се на политичке функције. Многи су та његова враћања у политику повезивали са стицањем имунитета, како не би одговарао за корупцију и могуће преваре.

Такав случај збио се када је политику напустио 2006, али се у њу враћа сазнавши да је Италија против њега покренула поступак за шверц цигарета. Према оптужбама, Ђукановић је дао дозволу швајцарском држављанину Франку дела Тореу да месечно увезе 1.000 тона дуванских производа који су потом глисерима шверцовани у Италију. Он је наводно искористио државну компанију да помогне тој операцији, дао упутства полицији да дозволи кријумчарским бродовима упловљавање у црногорске луке и понудио заштиту италијанским бегунцима који су се склонили у Црној Гори, објавила је италијанска Анса.

Међутим, случај је обустављен његовим повратком у политику 2009. јер је Ђукановић преузимањем функције добио имунитет.

"Када први пут у иностранству или у земљи пронађу неку скривену компанију Мила Ђукановића, преко које сам обављао делатност или прао непостојећи новац, одмах сам спреман да се повучем из политичког живота Црне Горе. Када први пут пронађу један цент скривеног новца у домаћим или иностраним банкама моја порука је – поклањам га Дритану Абазовићу", рекао је Ђукановић на изборном митингу ДПС-а.

Два дана након смене Ђукановића на изборима грађевинска инспекција Министарства екологије и урбанизма, којим руководи функционерка ГП УРА Дритана Абазовића, наложила је доскорашњем председнику да у року од 20 дана сруши две нелегално изграђене куће на породичном имању у селу Кочани, недалеко од Никшића.

Већ се говори како би одласком у политичку пензију, Ђукановић могао да одговара за нелегалне послове и да одговор на више пута постављано питање о томе како је стекао први милион јер је Влада Црне Горе усвојила је у децембру 2022. измене Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном делатношћу, такозвани анти-мафија закон.

Тај закон чека да га посланици усвоје у Скупштини Црне Горе.