У 21. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је са епископом бачким Иринејом Буловићем расправљала о улози Запада у давању аутокефалности ПЦУ, због чега западна "демократија" за СПЦ није обавезујућа, шта је "уписао у заслугу" покојном премијеру Зорану Ђинђићу и зашто не може бити моралан онај који за себе каже да је праведник.
"Свестан сам да невиност и кривица никада нису потпуно на једној страни, како се приказује, али када је несразмера толико огромна као што је данас у Украјини, онда то изазива тугу и огорчење у душама људи, па и у мојој" - овим речима епископ бачки Иринеј започиње разговор о актуелним дешавањима у Кијевско-печерској лаври.
Шта год да је проблем између Украјине, односно Колективног запада, и Русије, нико нема право да увлачи Цркву у то, нити било коју другу верску заједницу.
"У Украјини су то урадили са Украјинском православном црквом (УПЦ), помажући расколничку Православну цркву Украјине (ПЦУ) и признавајући ту незакониту организацију за државну цркву и инквизиторску организацију која пресуђује, хапси и понаша се на начин који нема никакве везе са Црквом", истиче епископ.
Он поручује да без обзира што сматрамо да је рат праведнији или потпуно праведан на страни Русије, "што је доминантно мишљење међу православнима", и што рат није тражила Русија него Запад, "што је моје лично мишљење", ми не можемо у име таквог гледишта да кажемо: Нека страдају Украјинци.
"Они то нису тражили, него је то одлучено у њихово име, што видимо и у нашој историји", додаје.
Такозвани руски свет се недавно поделио на три целине и то није било спонтано, наводи саговорник, додајући да им је то врло вешто увезао колективни Запад.
Епископ бачки оцењује да је у Украјини у току директно гоњење Цркве и то "не блаже него као што је било у најгоре совјетско време, када је на територији Украјине било само два храма у којима се вршила служба Божија: један у Кијеву и то на гробљу, не у граду, а други у Одеси. Све друго је било разрушено и обесвећено".
Смајловић пита да ли је Запад имао утицаја на аутокефалност ПЦУ, мада Европа мисли да је то теорија завере. Сећа се да чим је стигла вест о аутокефалности 2018. године, међу првима који су честитали је била америчка амбасада у Кијеву, а заменик директора ЦИА је добио велико признање од епископа Филарета.
"Никакве поделе нису излечене аутокефалношћу, само је још већи слој мржње, а прича да то нико са Запада није помогао је неистина и пропаганда", истиче епископ.
За оне који верују - све је чудо
Епископ Иринеј сматра да могу да се направе многе паралеле између онога што се дешавало након распада СССР-а и распада Југославије, па зато ми можемо најбоље да разумемо трагедију која се тамо збива.
"Замислите да дође неко да отима нама Пећку патријаршију, историјско седиште, мошти светих, и каже: 'То нема везе са вама, ви не постојите'", каже епископ.
Подсећа да је бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић имао план да преотме храмове СПЦ и да их учини државном својином, чиме је, како каже, себи потписао политичку смртну пресуду.
Он објашњава да је Кијевско-печерска лавра велики манастир који је седиште кијевских митрополита и веома славно место подвига и молитве. Нарочито је тамо био развијен један редак подвиг - монаси затвореници, који живе изоловано у својим ћелијама, али су сви на окупу у оквиру манастира, проводе цео век у посту и молитви и многе је Бог прославио тиме да су им тела нетрулежна.
Епископ се сећа како је био у Кијеву у делегацији са патријархом Павлом и да су тада ишли до краја катакомби које се налазе у Лаври. Патријарх Павле се пред сваким кивотом подвижника поклонио до земље, а то су стотине нетрулежних тела, присећа се епископ и описује дивљење пред чудом које су тада осећали.
"Наравно, за оне који не верују нема чуда. За оне који верују - све је чудо", додаје.
Забрањено је слагати се са Москвом у било чему
СПЦ не шири ничију пропаганду, па ни пропаганду сопствене државе, поручује саговорник и додаје да је "наш став према проблемима искључиво наш, па и о овоме што се дешава са УПЦ".
"Једна немачка агенција је пренела наш став и рекла да тако мисли и Москва, што значи да је забрањено слагати се са Москвом у било чему. Ако је то њихова демократија – 'свака част', али она за нас није обавезујућа", поручује Иринеј Буловић.
Наводи да и код нас има мешања појединаца у политику или друге ствари којима Црква не треба да се бави.
"Било је историјских изузетака, врло тешких времена када је неко од црквених великодостојника морао да преузме неку јавну одговорност на себе, јер другога није било. Рецимо Његош је, силом прилика, био и црквени и световни владар. Али то су изузеци", истиче.
Црква никада није избацивала из српства људе других вера, то долази од нецрквених кругова, каже и додаје да "никога нисмо присиљавали да буде православац или Србин, ми не повезујемо те две ствари".
"Вера није идеологија, скуп уверења, већ најдубљи доживљај који човек може да има", закључује.
Истиче да је у младости веровао да је Запад свет слободе, док данас мисли да слобода постоји само у цркви.
Увек се на једном делу планете процесуирају злочини, а на другом не
Политика која је лишена било каквог морала не може бити конструктивна, сматра епископ.
Он парафразира покојног премијера Зорана Ђинђића који је рекао да "у политици нема морала, можда има понегде у Цркви - тамо тражите".
"То му уписујем у заслугу, јер је схватио да се не може све свести на политику", каже Иринеј Буловић.
Кад неко у политици каже: ја сам добар, а сви други су зли - то је дехуманизација, а понекад моралишу преко сваке мере они који не примењују никакав морал у свом животу, додаје.
"Ко за себе каже ја сам праведник, не може бити моралан", истиче епископ.
Што је неко јачи и доминантнији, њему је све битније да буде моралан, примећује ауторка емисије и пита зашто је то тако.
"Увек се на једном делу планете откривају и процесуирају злочини, а на другом не. То је људождерски неморал", одговара епископ бачки.
Подсећа да су и колонијална освајања - "а заправо пљачкања неких народа па и читавих континената" - правдана тиме да "идемо да цивилизујемо дивљаке". Иза свега је, каже, била само гола пљачка на којој је заснована моћ Запада.
Управо због тога, по речима епископа, би коментари Запада да је Русија империјалистичка били мање одбојни, ако би Запад мање моралисао, али за то моралисање постоји двојака мотивација:
"Прва је потреба да се некако умири сопствена савест. Друга је вероватнија - да се да привидни легитимитет ономе што је аморално, а потребно је оправдати", закључује епископ Иринеј.