У Сарајеву једно, у Бањалуци друго: Да ли је БиХ увела санкције Русији?

Да ли је Србија једина земља у Европи која није увела санкције Русији, како тврде у Београду и Бриселу или се на том списку налази и Босна и Херцеговина, како верују у Бањалуци и Москви, али то негирају у Сарајеву?

"Политика" о овој теми пише како у БиХ, наиме, не само да нема сагласности око тога да ли Русији треба увести санкције или не – већ званичници не могу да се договоре ни око тога да ли су оне уведене.

Расправа је изнова покренута након што је опозиционар Бранислав Бореновић саопштио да је из Брисела добио одговор на питање да ли је БиХ увела санкције. Бореновић је од високог представника за спољну политику ЕУ Ђузепа Бореља добио одговор у којем се наводи да се БиХ придружила санкцијама, па додаје:

"БиХ се придружила у 10 пакета мера против Руске Федерације, укључујући и више од 50 одлука, изјава и декларација, које се тичу питања од економских санкција до санкција против појединаца, и то током 2022. и 2023. године, осим у једној изјави."

Кад је у фебруару ова питања упутио у Брисел, одговор је тада добио и од амбасадора Русије у БиХ Игора Калабухова. Руски дипломата му је одговорио да се БиХ није придружила пакету санкција против Русије. И пре петнаестак дана Калабухов је поновио да су представници Српске блокирали одлуке о санкцијама Русији.

"Захваљујући њима, Русија није уврстила БиХ на попис непријатељских држава”, поновио је Калабухов. Из Амбасаде Руске Федерације и јуче наводе како високо цене принципијелан став руководства РС. У Српској тврде да санкције нису уведене. Исто мишљење имају и у Амбасади Руске Федерације у Сарајеву.

"Сматрамо да су без неопходног решења на нивоу Председништва БиХ било који кораци појединих дипломата и политичара у том смеру ништавни", додају у саопштењу.

Жељка Цвијановић, председавајућа Председништва БиХ, рекла је новинарима да се и даље мисијама у иностранство шаљу инструкције без усаглашавања ставова и додаје да се то више неће толерисати.

Председник РС Милорад Додик подсећа да је подносио пријаве против појединаца који су на сесијама по свету говорили да БиХ подржава санкције Русији. Претходно је питао Бореновића зашто питање о наводним санкцијама Руској Федерацији није поставио руском Министарству спољних послова, него је питао Бореља.

"Зар Бореновић није чуо изјаву руског амбасадора од пре неколико дана, да је БиХ на списку пријатељских земаља? Како је то могуће ако су на снази санкције", пита Додик.

Па ипак, дилема да ли је БиХ увела санкције већ око годину дана лебди у политичком простору земље и региона и сви актери препуцавања користе делове компликованог мозаика који им одговарају да поткрепе своје политичке ставове. Но, конфузија није настала случајно и постоји објашњење како је до тога дошло. Забуну уноси специфично уређење БиХ.

У пракси, може се десити да за санкције гласају бошњачки представници у међународним телима, али да оне формално нису уведене, па чак ни одобрене од органа у БиХ који су за такве мере надлежни. То је стална забуна у БиХ, а не само кад је реч о санкцијама Русији. Могуће је да су и Руси тога свесни и знају да би оптужбом на рачун БиХ угрозили и Републику Српску.

Такву праксу омогућава специфичност БиХ, јер би у Србији било тешко замисливо да, рецимо, представник Београда у УН гласа за санкције, а да се српски званичници онда правдају да је то урађено без њиховог знања. Међутим, у БиХ је то могуће, па су можда најверодостојније оцене оних који на питање да ли су у праву они који тврде да су санкције уведене, или они који то негирају, одговарају да је истина пола-пола.