Сви амбасадори у Сарајеву говоре о евроатланским интеграцијама Босне и Херцеговине, што је кап која је прелила чашу, каже за РТ Балкан председник Скупштине Републике Српске Ненад Стевандић говорећи о најави Милорада Додика да ће обуставити све облике сарадње са НАТО-ом, а да ће Срби који раде на таквим питањима бити повучени са тих позиција.
Стевандић напомиње да је приступање БиХ НАТО-у прекинуто 2017. године одлуком Скупштине по којој је Република Српска прогласила војну неутралност, па се сарадња до сад односила искључиво на програм Партнерства за мир.
Додикова најава изазвала је бурне реакције у Сарајеву, наравно, најоштрије су стигле из америчке амбасаде која је у саопштењу Додика оптужила за "антидејтонско деловање", а његову реторику као сепаратистичку.
Занимљиво је да се амбасада, осим што се меша у унутрашњу политику земље, позива на Дејтонски споразум иако га свесно крши тиме што не поштује поредак који је управо Запад наметнуо у БиХ - доношење одлука консензусом сва три народа.
Негодовање стиже и изнутра, лидер Хрватске демократске заједнице Драган Човић казао је да приближавање БиХ НАТО-у не може да буде заустављено и да ће Хрвати бити предводници тог процеса.
Министар одбране БиХ Зукан Хелез, који борави у посети Вашингтону, у Стејт департменту је казао да је БиХ под руским утицајем и изразио жаљење што Председништво БиХ није дало сагласност да се одржи заједничка војна вежба "Непосредни одговор 23" која је била планирана за мај ове године.
Са друге стране, Стевандић за РТ Балкан каже да је Република Српска показала свој карактер, као и да се без ње не могу доносити одлуке унутар БиХ.
"Ми прекидамо мантру из Федерације која се стално позивала на евроатланске интеграције, за коју нису постојале формалне одлуке унутар БиХ. Од сада ће се говорити само о путу европских интеграција Босне и Херцеговине", каже Стевандић.
Стевандић напомиње да је БиХ по Уставу војно неутрална земља, те да постоје само тежње Сарајева да то буде промењено, али не и формалне одлуке о томе.
Болна (о)сећања Срба према НАТО-у
Изјаве Додика о НАТО нису само одраз његових личних ставова, већ постоји отпор целокупног српског становништва што је последица НАТО бомбардовања, али и тога да се Алијанса у ратовима на простору БиХ показала као пристрасна, истиче професор безбедносних наука Предраг Ћеранић у изјави за РТ Балкан.
"Те успомене су болне, а НАТО се и не труди да покаже друго лице, у смислу бриге о оболелима због последица бомбардовања осиромашеним уранијумом, као ни извињења", напомиње Ћеранић.
Ситуацију насталу на нивоу целе земље види као одраз босанско-херцеговачке реалности, а то је да о круцијалним питањима који се тичу свих не постоји сагласје, већ су мишљења подељена и опречна.
"Милорад Додик је ауторитет у РС и пошто коалиција окупљена око његове партије има власт, он може да издејствује да представници Срба у заједничким органима одбијају сваки контакт са НАТО", каже Ћеранић.
На питање како НАТО мисли да уведе БиХ у чланство када постоји одбијање једног народа, Ћеранић каже да је то једино могуће окупацијом, што је немогуће извести због актуелних геополитичких односа.
Професор геополитике Срђан Перишић ову одлуку Додика види као отпор Републике Српске НАТО доминацији у Европи, што оцењује као веома смео потез који има изузетну важност.
"Овај потез говори да док има отпора према НАТО, до тад постојите. Више бих се забринуо да тог отпора нема, јер би то значило да је Република Српска поражена и да ће БиХ ући у НАТО", каже Перишић за РТ Балкан.
Подсетимо, Бањалука одлучно блокира улазак Босне и Херцеговине у НАТО, а захваљујући истрајности Додика који је 2019. био члан Председништва БиХ промењен је назив комисије за интеграцију те земље у НАТО у комисију за сарадњу са НАТО, што је значајна разлика.
НАТО свесно позива министре заобилазећи Председништво БиХ
Имајући у виду да све комисије за сарадњу почивају на принципу консензуса, изласком Срба из њих оне ће постати нефункционалне, односно њихов рад ће бити блокиран. Перишић сматра да ће излазак Срба из свих облика сарадње са Северноатланским савезом бити порука и Сарајеву и НАТО-у.
"Ово је притисак Републике Српске да Сарајево мора да узме у обзир и њене ставове који су изражени у Председништву БиХ, да измене узурпацију у министарствима одбране и спољне политике које воде бошњачки представници. Са друге стране, то је порука и НАТО-у и Западу да не могу у БиХ да се понашају игноришући Републику Српску", каже Перишић.
НАТО упорно позива министре који долазе из бошњачких редова на састанке и самите, свесно заобилазећи поредак у БиХ по којем је дефинисано да спољну и одбрамбену политику земље води Председништво, те да без одлуке тог тела министри не могу да путују ни на какве сусрете.
"Тиме и НАТО учествује у рушењу уставног поретка у БиХ, у чијој уставној и политичкој структури нема НАТО-а. Мешањем се понашају као да су политичка структура или партија", указује Перишић.
Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, након двотрећинске одлуке Скупштине Републике Српске може да уложи вето у вези са спољном политиком БиХ.
Са Запада стално прете, а Путин пита шта вам треба
Политиколог Ненад Кецмановић каже за РТ Балкан да се притисци на Републику Српску из муслиманског Сарајева, ЕУ, САД и НАТО-а из дана у дан појачавају, па су Додикови одговори сразмерни томе.
"Појавио се и нови елемент у размјени 'дипломатске ватре' а то су званичне лажне вести. Пошто Бањалуку не могу да натерају да прихвати увођења санкција Русији, ни да приступи НАТО-у, нити да поклекне пред ускраћивајем кредита или Блинкенових твитер порукама, тврде да је све сасвим супротно. За њих је отежавајућа околност што Српска у томе блокира и одлуке БиХ", напомиње наш саговорник.
Као пример томе, Кецмановић наводи да из Сарајева и Брисела упорно тврде да је Српска увела санкције Русији и још за сведока узимају "варљивог Шмита", док власти у Бањалуци и руски амбасадор Калабухов то демантују. А Додик је реаговао преиспистивањем европског пута.
"У исти репертоар спада и та прича да се Српска тзв. партнерством за мир и неким папирима обавезала да ће приступити НАТО-у, па је Додик одговорио прекидом било какве
сарадње и са НАТО-ом. Наравно, реакције друге стране на овај његов потез биће бурне, али ваљда су се већ навикли на његову, како кажу, 'запаљиву реторику'. А он им то једноставно објаснио: 'Са Запада стално нешто траже, уцењују и прете, а када дођем код Путина он ме пита:Шта вам треба`", каже Кецмановић.
Колико је позиција председника Републике Српске деликатна, Кецмановић додатно илуструје да Додику амерички државни секретар Бликнен приговара што је кренуо Путиновим путем, а он се у мају спрема код Путина да му преда одликовање Републике Српске.
"Колективни Запад се тешко одвикава од глобалне хегемоније, односно тешко се навикава на непослушност. А већ се заузимају геополитичке позиције пред завршетак руске Специјалне војне операције у Украјини", закључује Кецмановић.