Мурал са ликом Владимира Путина у београдској Улици Краља Милутина ишаран је црвеном бојом и уз погрдне речи. На њему је на руском написано "Не рату".
Полазећи од тог "изненађујућег призора у земљи која је про-московска" у свом извештају америчка агенција "Блумберг" непобитно закључује да оно што је започело као изражавање подршке руском председнику сада изгледа као протест због његове одлуке да ескалира војну кампању у Украјини.
Са насловом да ишарани Путинов мурал говори о опадању руског утицаја и опипавањем геополитичког пулса српских званичника, у тексту се наводи и да је Београд постао "рај" за хиљаде Руса који беже од режима. Па, ипак, нема наговештаја о томе да би можда и неко од тих хиљада Руса можда и на овај начин изразио свој став.
Уз констатацију да се Србија определила да своју економску и геополитичку позицију балансира између Истока и Запада, додаје се да је украјински рат разоткрио парадоксе таквог "жонглирања", па да се и у самом Београду постављају питања где у новом светком поретку леже интереси Србије.
Одговор на то питање сугерише се већ у следећем пасусу: "Иако председник Александар Вучић одолева да се прикључи санкцијама Европске уније против Русије, српска економија зависи 60 одсто од трговине са европским блоком, а позиција владе, колико год далека у овом тренутку, је да се придружи ЕУ".
Разматрају се и српско-руски односи, од пријатељства старог вековима пре совјетске ере, преко разбијања Југославије и НАТО бомбардовања, до подршке у борби за Косово и Метохију и најновијих анкета из априла ове године које су показале да је Србима омиљени светски лидер – Владимир Путин. Осим што воле Путина, Срби изгледа немају ништа против ни његових противника, који долазе неким од 14 недељних летова са четири дестинације у Русији.
Да су почели да дувају и другачији ветрови у Србији, осим мурала као кључног доказа, аутори чланка узимају и изјаве потпредседнице Владе Србије и министарке рударства и енергетике Зоране Михајловић цитирајући њене рече да је "Путин довео свет на ивицу трагедије" и да је време да Србија одреди своју позицију.
"Иако се Србија придружила осуди Путинове инвазије гласањем у Уједињеним нацијама, изгледа да је земља, за сада, још увек у руској сфери интереса", наводи "Блумберг".
Ако је, међутим, до Максима Саморукова, аналитичара за регион Карнегијеве задужбине и једног од саговорника у тексту, и то ће ишчилети јер "српско-руски односи остаће пријатељски, али ће сва суштинска питања нестати". Што се тиче санкција Русији, компромис би могао бити делимично увођење санкција, на пример преиспитивање безвизног режима од 30 дана за руске грађане. Да би Вучић могао да пооштри визни режим за Русе сматра и Пјотр Никитин, адвокат и активиста који предводи групу Руса, Белоруса и Украјинаца против рата, "док испија чај у хотелу Москва, симболу арт нувоа у центру Београда који је означио српски заокрет ка Русији почетком 20. века".
Између шоље чаја са саговорницима и предвидивих геополитичких анализа, описују још неки мурали – антиеу и антинато на Бранковом мосту.
Мерећи геополитички пулс нације и историјско наслеђе у светлу данашњих догађа симболиком мурала, вредело би поменути, онда, и онај који се налази непосредно уз мурал са ликом Владимира Путина. Онај у Његошевој улици, на којој је насликан лик великог песника чије име улица носи, Петра Петровића Његоша, и стихови: "Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека!"!