На крају смо Страсне седмице, последње недељe Великог или Часног поста, током којег смо се припремали и духом и телом за највећи празник, празник који је срж хришћанске вере – Васкрсење Христово.
Последња недеља Христовог живота на земљи назива се и страсном, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење, бол, мука, оно што је Господ Исус Христос претрпео да би човека избавио од робовања греху, ђаволу и избавио га од смрти. Овај период је сећање на најпотресније време у историји човечанства.
"Ми се сећамо свега онога што се догодило са Господом, његовог многотрпљења ради нас, његове жртве за спасење света и кроз жртву његовог откривења њега као вечне љубави", рекао је сада блаженопочивши митрополит црногорски-приморски Амфилохије у филму "Победилац смрти" манастира Високи Дечани.
Сваки дан страсне седмице носи и назив "велики" јер је у последњим данима на земљи Христос учинио велика дела – уништио је смрт, победио страх и скинуо проклетство с људског рода, чиме му је отворио пут ка животу вечном.
Период од Великог понедељка до Велике суботе православни верници проводе у строгом посту, молитви и покајању, док се на богослужењима подсећа на издају Сина Божјег, његово хапшење и страдање на крсту.
"Својима дође и своји га не примише", каже јеванђелист. Иста уста која су радосно клицала "Осана" само неколико дана касније, испуњена мржњом, узвикују: "Распни га!" И Цар Славе бива издан, мучен и на крају распет.
Животодавац на Велики петак умире на крсту. На најжалоснији дан за хришћане не служи се литургија, уместо звона, све до недеље, чује се звук клепала. Увече се износи плаштаница (украшено платно где се изображава скидање, полагање у гроб Исуса Христа) и служи опело.
Међутим, смрт је пролазна а живот вечни.
По подне на Велику суботу јавља се "благодатни огањ" – доказ васкрсења. Наиме, у Храму Светог гроба Господњег у Јерусалиму вековима се дешава чудо – у храму, у коме су погашене све свеће и кандила, долази до паљења огња, који јерусалимски патријарх прима и потом га преноси на народ.
А у недељно јутро, када жене мироносице долазе да Христа после сахране помажу, анђео их обавештава да не траже живога међу мртвима, јер је Исус устао из гроба и својим васкрсењем испунио оно што је говорио.
"Радујемо се и прослављамо Васкрсење Господа Христа јер нам више од осам столећа Бели анђео са фреске у Милешеви Светога Саве показује на празан гроб и говори: 'Устаде, није овде!'", поручио је патријарх српски Порфирије у Васкршњој посланици.
Христос васкрсе!