Сваке године, другог дана Васкрса, обележава се страдање 54 српска цивила, који су на Васкршњи понедељак 1942. године убијени у усташком покољу у бањалучком насељу Бијели Поток.
Брда у Бијелом Потоку 81 годину немо сведоче о свирепом усташком злочину за који нико није одговарао.
Другог дана Васкрса 5. априла 1942. прво су дошли до породице Вујасиновић, коју су убили без испаљеног метка. После су убили и Богојевиће, а онда Милинковиће, њих 31.
"Брата од годину дана су заклали, одсекли су му главу, од годину дана. Шта је дете било криво? Овде ми је заклана сестра од 20 година која је молила усташу да је не убије, али он је узео пушку и ударио је кундаком у прса. Она је пала и он ју је заклао", каже Бранко Милинковић председник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора Бијели Поток.
Дошли су да нам честитају Васкрс и кажу да не бринемо.
То су биле наше комшије Хрвати из насеља Дебељаци, каже Брацо Адамовић, којем су усташе убиле 13 чланова породице.
"Ујутро на Васкрс затекли су већином децу и жене, остали стари су били код стоке и спремали се за васкршњи ручак, ко се нашао тога су и убили. О томе се после није причало. Ја сам ишао у шоклу у Дебељаке и ни у једној књизи не пише о покољу, ни о чему се није смело причати, а све због братства и јединства, а ко је год причао завршио је на суду", навео је Адамовић.
Уочи сваког великог празника Србин служи парастос. Свако црвено слово у календару крвљу је писано – поручено је на обележавању годишњице злочина у Бијелом Потоку. Заборавити се не сме да су у свега неколико сати, без испаљеног метка – ножевима, крамповима, маљевима, усташе мучки убиле 54-оро Срба.
"Нема периода у било ком периоду 20 века да наш народ није морао да пролази највећа могућа страдања, од Првог, Другог светског рата, па и ево последњег одбрамбено отаџбинског. Да није било подвига и жртве нашег народа данас не бисмо били своји на своме", рекао је Драшко Станивуковић градоначелник Бањалуке.
Председник Скупштине града Бањалука Љубо Нинковић поручио је да су ово врло важни догађаји којима се шаљу поруке нашег мира.
"Али, исто тако да не смемо да заборавимо све жртве из било ког рата, поготово када се ради о невиним жртвама", додао је он.
Невине жртве су сачуване од заборава 2002. изградњом споменика у Бијелом Потоку уз помоћ Града Бањалука, и од тада сваке године се организује парастос и полагање венаца на ово спомен-обележје.