На првих седам од укупно 34 вагона ове композиције налазило се седам основних борбених тенкова Т-72МС које је Војска Србије недавно добила од Руске Федерације. Ради се о броју који је еквивалент тенковској чети. Ради се о најмодернијим тенковима којима располаже Војска Србије.
Једна од највећих предности модернизованог тенка Т-72МС у односу на друга два тенка (М-84/Т-72) су много савршеније оптоелектронске нишанске справе које су квалитативно знатно боље од претходних варијанти. Панорамски нишан који се налази на формацијском месту командира тенка омогућава независно осматрање ситуације у радијусу 360 степени око борбеног средства. Нишанџија на тенку може успешно да гађа циљеве на даљинама 5+км захваљајући могућности испаљивања вођених ракета "рефлекс" из цеви тенковског топа.
Ова верзија тенка поседује нишански систем "сосна У" са усавршеним системом за управљање ватром и термовизијским каналом. Поред тога, Т-72МС поседује панорамски нишан командира тенка ПК ПАН „соколово око“. Употреба овог оптоелектронског система омогућава командиру тенка да стекне далеко бољу ситуациону свест на бојном пољу, и да независно од нишанџије претражује циљеве. Сличан систем се налази и у опреми модернизованих тенкова Т-90М.
Потпуковник Горан Јовановић из Управе за планирање и развој Генераштаба Војске Србије упоредио је модернизовану верзију руског тенка Т-72МС са основним борбеним тенком Војске Србије М-84. Прва ствар коју је српски потпуковник рекао да је руска модернизација тенка у односу на М-84 и Т-72 (изворна верзија) значајно боља по аспектима покретљивости, степену оклопне заштите и ватреној моћи.
Артиљеријски део транспортног воза се састојао од укупно осам оруђа 2С1 "гвоздика" + 2 командна возила на бази вишенаменског оклопног транспоретра МТ-БЛ. Ради се о веома поузданим борбеним средствима која су још за време СССР-а набављена за потребе тадашње ЈНА. Развој је започео давне 1967. године, а серијска производња 1971. године. Без обзира на своје године одговарајућим пакетима модернизације ово средство има још тога да каже на бојном пољу.
Основна намена хаубице је уништавање и неутралисање живе силе ван заклона и у заклону пољског типа, непријатељских ватрених средстава, артиљеријских и мото-техничких система наоружања и војне опреме непријатеља. Намењена је и за рушење отпорних тачака, жичаних и других препрека, као и прављење прилаза у минским пољима.
На оклопну платформу гусеничара интегрисана је хаубица 2А31 (Д-32), калибра 122мм, са борбеним комплетом од 35 тренутно-фугасних и пет метака са кумулативним зрном. Максимални домет пројектила је око 15.500 метара. Испаљује пет граната у минути. Укупна тежина "гвоздике" је 15,7 тона, а покреће је дизел мотор ЯМЗ-238Н од 300Кс. Цео корпус је заштићен оклопом дебљине 15-20мм.
Пун резервоар омогућава досег и до 500км, при чему хаубица може да развије брзину и до 60 км/ч. Има четворочлану посаду.
Процене су да српска војска поседује више од 70 оруђа овог типа. Поред вучне хаубице НОРА калибра 155мм која је стављена на камионску шасију и претворена у самоходно оружје (модели М-15 Б-52 и МГС-25 Александар), модернизованих вишецевних лансера ракета "огањ", и самоходна хаубица 2С1 "гвоздика" је оцењена као перспективно борбено средство, које кроз процес адекватне модернизације може још дуго да остане у оперативној борбеној употреби.
Последњи део транспорта чинила је механизована секција од 17 борбених возила пешадије БВП М-80А.
Поводом Дана Војске Србије, у току су интензивне припреме за приказ способности Војске Србије „Гранит 2023“, који ће бити одржан у суботу 22. априла на војном аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници. На приказу је ангажовано више од 5.000 припадника Министарства одбране и Војске Србије, око 2.300 средстава наоружања и војне опреме и више од 60 ваздухоплова. Капије војног аеродрома „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ биће отворене од 9 до 15 часова за све грађане који ће бити у могућности да осим летачког програма ваздухоплова и дефилеа ешелона специјалних јединица погледају савремено наоружање и војну опрему Војске Србије и средства у развоју.